Na samo 5 kilometara od Kraljeva,  u  sela Kovanluk, nalazi se  destilerije “Akov”.

Ime sela potiče od reči „Kovanluk“ – pčelinjak. Prema narodnom predanju ovde su bili „Kovanluci“ – pčelinjaci karanovčkih i ribničkih turaka, pa i pčelinjaci manastira Žiče. Mesna zajednica Kovanluk je jedna od 68 Mesnih zajednica u gradu Kraljevu. Prostire se od Ibarskog mosta nizvodno niz reku Ibar do Ratine, ograničena sa leve strane rekom Ibar a sa desne Magistralnim putem Kraljevo – Kruševac. Nalazi se na 212 m nadmorske visine.

Na Sajmu turizma imali smo priliku da probamo rakiju i da se družimo sa mladim ljudima na štandu destilerije AKOV.

Priča traje više od decenije. Naš pokojni otac je počeo time da se bavi onako iz radoznalosti. Zapravo, nije pio 16 godina, i onda je hteo da proba neku dobru rakiju, međutim nije mogao da nađe nešto što mu se sviđa. Počeo je da istražuje, da se bavi proučavanjem tehnologije i procesa proizvodnje do tančina, verujući da nam priroda mnogo toga nesebično pruža na dlanu, a na nama je da naučimo i prepoznamo kako da na pravi način postupamo sa njom, ne bi li nam vratila još više. I onda je sve krenulo sa dva klasična destilatora, odnosno kazana, jednim od 120, drugim od 250 litara. Posle nekoliko godina sam se i ja uključio – priča Žarko Mikić, jedan od vlasnika destilerije.

Naša destilerija se razlikuje od drugih po ovoj središnoj retifikacionoj koloni, koju standardni kazani  nemaju, a koja niže alkohole odvaja i vraća u kazan, na ponovno prepecanje, dok više alkohole šalje na hlađenje. Tako da se kod nas u jednom prepecanju dobija ljuta rakija, ne pravimo prvo meku, kao svi. Prilikom proizvodnje rakije kompletan destilat se deli na prvenac, srce rakije i patoku. Mi koristimo samo srce rakije. Rakija odatle odlazi u prihvatne sudove, prebacuje se potom u cisterne i odlazi na odležavanje u buriće, koji su kod nas od američkog, mađarskog i srpskog hrasta, najčešće od hrasta kitnjaka – sa mnogo ljubavi prema poslu nam sve do tančina objašnjava Dušan.

Kroz obilazak proizvodnje, koja obuhvata 4 faze – obrađivanje voća, fermentaciju, destilaciju i odležavanje rakije, sprovešće vas jedan od Akov majstora za rakiju, koji će vas do detalja upoznati sa svim pojedinostima pravljenja Akov rakije.

Nakon obilaska proizvodnje, očekuje vas najbolji deo – degustacija.
Šljiva, jabuka, grožđe, dunja, kajsija, kruška, šargarepa – sve one vas očekuju uz posluženje, kako biste imali pun ugođaj. Vreme trajanja posete je 1.5h, a cena 1000 dinara.
Posete se organizuju svake subote od 12h.

Proizvode rakiju  od dunje, kruške, grožđa, imaju rakiju i od šargarepe. Prostrane livade i polja Raškog okruga dom su mnogim opasnim, i ne tako opasnim zverkama. Neke su sasvim umiljate i slične čoveku, i baš kao i ljudi, imaju samo jedno na umu – kako pronaći što lepše darove prirode. A kada je reč o šargarepi, zec i čovek imaju slične afinitete.

Dok bi ovaj prvi pretrčao pola Raške za dobru šargarepu, ovaj drugi bi preleteo pola sveta za nesvakidašnju Akov rakiju od šargarepe. Zbog toga i ne čudi što mnogi Kinezi uživaju u ovom aperitivu koji će svoju slavu tek doživeti.