Dalija pripada višegodišnjim biljkama i poreklom je iz Meksika, odakle je u Evropu stigla u 18.veku. Dalija ili Georgina je omiljeno baštensko cveće. U narodu je zovi još I vrtna gomoljasta biljka.

Iako je dalija svima poznata, pre svega, po knjizi i filmu „Crna dalija“, ovaj cvet ima viševokovno značenje. Koristili su je još Asteci u ishrani. Odnosno, njene lukovice su pekli i jeli. Mada su služile i kao brašno.

Pored hrane, ovaj narod je Daliju upotrebljavao za lečenje epilepsije, dok su od dugačke stabljike Dahlie Imperialis pravljene vodovodne cevi. Zbog toga je biljka bila poznata pod nazivom „cvetna vodovodna cev“, „cvetić trska“ i „vodena cev“.

Ima mnogo vrsta dalija, čak više hiljada.

Dalije se razlikuju po visini biljke i veličini I obliku cvetova. Niske rastu u visinu do 20 cm., a visoke čak do metar i po. Obično dalije delimo na  jednocvetne, prstenaste, božur dalije, dekorativne, loptaste, kaktusaste… Cvetovi mogu biti minijaturni, ali I ogromni koji imaju veličinu I više od 25 centimetara.

Dalije treba saditi kada temperatura tla dostigne oko 15-16 stepeni, što u našim uslovima odgovara kraju aprila i maju. Savetujemo da sačekate dok ne prođu sve opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. Odaberite dobro osunčano mesto, donekle zaklonjeno od vetra. Dalija voli jutarnje sunce, a ako bude osunčana 6 do 8 sati dnevno pružiće vam veliki broj cvetova prelepih boja. Zemljište treba da bude blago kiselo, plodno i dobro drenirano. Ako je zemlja tvrda i nabijena, poželjno je dodati nešto peska i treseta, kako bi se popravila njena struktura. Ako sadite u žardinjere ili saksije, obavezno na dno postavite drenažni sloj od šljunka.

Dalijama odgovara  tečno đubrivo sa malim sadržajem azota. Prihranjujte ih kad niknu, a posle toga svake 3 do 4 nedelje od sredine leta do rane jeseni. Ne preterujte sa prihranom, naročito onom koja je bogata azotom, jer ćete rizikovati da cvetovi budu ili mali ili da ih uopšte ne bude.

Postoji način na koji biljku možete zaštititi od korova i na isti način joj obezbediti dovoljno vode u toku leta. Reč je o malčiranju, što je stručni izraz za stvaranje barijere između vlage u zemlji i vazduha. Debljina malča se kreće u rasponu od jednog do 10 centimetara, u zavisnosti od vrste biljke.

Često posmatrajte i kontrolišite svoje biljke jer su na meti lisnih vaši i puževa kako im ne bi naneli štetu. Naravno, postoje i korisni ineskti poput pčela kojima je ova biljka jedna od omiljenih za pašu polena.