Stiglo je proleće, bašte, vrtovi i parkovi  su obojeni raznim bojama. Jedna od njih je i japanska dunja.

Grm koji naraste oko150 cm visine. Najlepša je u proleće kada bogato procveta jarko crvenim cvetovima. S obzirom da cveta pre listanja još je efektnija sa gusto nanizanim cvetovima na polu-golim granama. Nakon precvetavanja formira male narandžaste plodove, dunjice po kojima je i dobila ime. Plodovi su jestivi mada imaju veoma jak i opor ukus pa su često u upotrebi prerađeni, kao dodatak kompotima likerima, kao pojačivač ukusa. Japanska dunja ima trnje tako nema opasnosti od štetočina i domaćih životinja.  Jako je dekorativna u samostalnoj sadnji jer vremenom formira bogat uspravan grm, mada se često koristi  u vidu žive ograde. Japanska dunja nije zahtevna za uzgoj. Odgovara joj svako tlo, voli osunčan položaj. Može se prihraniti jednom do dva puta tokom vegetacije. Japanska dunja podnosi orezivanje i oblikovanje mada je najlepša kad slobodno raste. S obzirom da raste u vidu većeg grma najbolje je zasaditi je direktno u zemlju. Chaenomeles japonica je veoma otporna vrsta na bolesti i štetočine, kao i ekstremne temperaturne promene.

Japanska dunja biljka nije uopšte komplikovana za uzgoj. Prija joj osunčan položaj, a možete je posaditi u bilo kom tipu zemljišta. Svakako joj najviše odgovara sveže zemljište koje je bogato hranljivim materijama i koje je dobro propusno. Otporna je na zimu, hladnoću, sušu i gradsku nečistoću.

Plod japanske dunje je okruglastog do jajastog oblika, sličan dunji, ali je mnogo manji, žućkast, veličine oko 5 cm, a zri u oktobru. Mirisa je koji podseća na miks jabuke i dunje. Da li je plod japanske dunje jestiv? Odgovor je da, ali je jako kiselog, oporog ukusa, pa je bolje da ga ne konzumirate u sirovom stanju, već da ga skuvate pre konzumiranja. Zanimljivo je da plodove možete jesti kad ih uhvati mraz, jer onda nisu više tako oporog ukusa. Plodovi japanske dunje se koriste za izradu džemova i želea. Inače, plodovi japanske dunje su bogati vitaminom C.