Zelena rezidba u višegodišnjim zasadima

Ilustracija: Voćnjak, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: Voćnjak, foto: Domaćinska kuća

Zelena rezidba predstavlja dopunsku meru koja je veoma korisna ako se pravilno i na vreme izvede. Može se izvoditi u mladim voćnim zasadima prilikom formiranja uzgojnog oblika i u zasadima u rodu. Prilikom formiranja uzgojnog oblika ovom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni, od kojih će se formirati osnovne grane i  produžnica ako formiramo uzgojni oblik sa centralnom vođicom.
Rezidba na zeleno obavlja se nekoliko puta. U početku vegetacije kad mladice tek počnu rasti izvodi se pinsiranje. U periodu bujnog rasta do kraja maja izvodi se prolećna rezidba. Pri kraju leta kod nekih vrsta voćaka izvodi se dopunska letnja rezidba. Zelenom rezidbom se uklanjaju bujni mladari i vodopije, stare rodne grane koje ne donose rod. Na taj način postižemo da kruna bude dobro osvetljena što omogućava da se rodno drvo pripremi za narednu godinu i dobra ishrana već zametnutih plodova i bolja obojenost plodova .Ostavljaju se jedino vodopije izrasle na mestima na kojima želimo formirati novu granu.

Sa zelenom rezidbom se može početi kada mladari dostignu 10-15 cm a to je obično u prvoj polovini maja meseca a može se obavljati do kraja juna. Kod formiranja kruna sa centralnom vođicom kao što je poboljšana piramidalna kruna, vretenasti žbun i modifikacije ovih kruna potrebno je izvršiti izolaciju vršnog mladara koji ima uspravan položaj i od koga če se dobiti produžnica sledećeg sprata. Svi mladari koji su konkurencija i nalaze se u blizini vršnog mladara treba odstraniti do osnove ili pincirati. Takođe potrebno je odstraniti sve mladare koji izbijajuju iz podloge ili izbijaju niže iz debla. Višak mladara koji nisu potrebni za formiranje osnovnih grana treba izbaciti zimskom rezidbom.

Zelenom rezidbom treba odstraniti i jače grančice pri vrhu grana, prevelike grančice na nepoželjnim mestima koje će konkurisati granama odabranim za uzgojni oblik krune. Uz to treba prorediti i preguste grančice. Valja znati da se odstranjivanjem nepotrebnih grana i lišća smanjuje i transpiracija -isparavanje vlage što voćkama pomaže da bolje podnesu letnju sušu. Prilikom ostavljanja 2-3 lastara za osnovne grane u prvoj godini posebnu pažnju treba posvetiti uglu koji oni zahvataju sa osom debla. Taj ugao bi trebao da bude od 60-70 stepeni. Zbog toga je bitna mera povijanja mladara pomoću čačkalica, štipaljki, specijalnih plastičnih povijača koji su dostupni na tržištu a koji su specijalno konstruisani za ovu namenu , tegova, kanapa. Povijanje mladara treba je izvesti kada primarna građa prelazi u sekundarnu da ne bi došlo do očenjivanja.

Kvalitet i uspeh ove pomotehničke mere uslovljen je njenim pravovremenim izvođenjem. Voćne zasade bi trebalo orezivati posle završenog aktivnog vegetativnog rasta, a to je, uglavnom, u drugoj polovini juna i početkom jula.

Povezano