Zašto je bitna zelena rezidba

Ilustracija: kruške, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: kruške, foto: Svetlana Kovačević

Zelena rezidba predstavlja dopunsku meru koja je veoma korisna ako se pravilno i na vreme izvede. Uglavnom se izvodi u mladim zasadima prilikom formiranja uzgojnog oblika ali je korisna i u zasadima voća u punoj rodnosti.
Prilikom formiranja uzgojnog oblika ovom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni i od kojih će se formirati osnovne grane. Sa zelenom rezidbom se može početi kada mladari dostignu 10-15cm a to je obično u prvoj polovini maja meseca. Tada je potrebno odstraniti sve mladare koji izbijajuju iz podloge ili izbijaju niže iz debla.
Kod formiranja poboljšane piramidalne krune potrebno je izvršiti izolaciju vodice tj.odstraniti ili ,,pincirati,, one mladare koji su joj konkurencija i nalaze se u njenoj blizini.

Višak mladara koji nisu potrebni za formiranje osnovnih grana treba izbaciti zimskom rezidbom.
Kod zelene rezidbe voćaka u rodu osnovni cilj je uklanjanje suvišnih mladara koji imaju nepovoljan položaj u kruni a koji bi se i onako uklonili zimskom rezidbom.

Njihovim uklanjanjem potencira se porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni i na formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Takođe se utiče na bolju osvetljenost i provetrenost krune što ima za cilj bolju obojenost plodova sto je posebno bitno kod stonih sorti sljive a bolja provetrenost u kruni smanjuje pojavu truleži ploda šljive. Vodopije i mladari koji rastu ka unutrašnjosti krune uklanjaju se do osnove voćarskim makazama u toku letnjih meseci od polovine juna i tokom jula u zavisnosti od lokacije zasada i vremenskih uslova.
Što se tiče intenziteta zelene rezidbe tu treba biti umeren i ne treba uklanjati ili prekraćivati višegodšnje grane i treba ostaviti dovoljan broj letorasta za normalno funkcionisanje voćke.

Ukoliko se u zasadu šljive primete simptomi monilije ( sušenje cvetova i vrhova grančica ) onda takve grane treba skratiti do zdravog dela.

Osim zelene rezidbe u cilju pravilnog formiranja krune kod mladih voćaka treba primenjivati i ostale agrotehničke mere. Povijanje mladara je korisna mera kojom se povećava ugao koji mladar zahvata sa vođicom. Povećavanjem ugla grananja utiče se na smanjenje bujnosti voćki i ranije stupanje u perid rodnosti tj. stimuliše se razvoj cvetnih pupoljaka. Prilikom ostavljanja letorasta za osnovne grane u prvoj godini posebnu pažnju treba posvetiti uglu koji oni zahvataju sa osom stabla. Taj ugao bi trebao da bude od 60-70 stepeni. Zbog toga je bitna mera povijanja mladara pomoću čačkalica,štipaljki,specijalnih plastičnih povijača, tegova,kanapa itd… Treba je izvesti kada primarna građa mladara prelazi u sekundarnu tj. kada počne odrvenjavanje da ne bi došlo do očenjivanja mladara. To je uglavnom period od polovine juna do početka jula.

Povezano