Organska proizvodnja grožđa

Ilustracija: stono grožđe, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: stono grožđe, foto: Svetlana Kovačević

Tokom poslednjih godina organska proizvodnja grožđa postaje sve popularnija. Sama procedura konverzije u organsku proizvodnju se ne razlikuje od drugih voćnih kultura, a naročito u pogledu prostorne izolacije parcela, primenjene agrotehnike zaštite isl. Iskustvo u gajenju vinove loze,koje naši vinogradari poseduju trebalo bi da olakša prelazak iz klasične na organsku proizvodnju.

Pri podizanju novih, „organskih“ zasada treba odabrati sortiment tako da sorte imaju genetsku otpornost na jednu ili više bolesti i štetočina. U tu svrhu se i na našim fakultetima i institutima ispituje veći broj stranih i domaćih sorti vinove loze u uslovima bez hemijske zaštite. Na parcelama na kojima se planira organska proizvodnja grožđa, potrebno je tri godine pre podizanja vinograda vršiti uzgoj strnih žita i leguminoza. Izbegavati površine na kojima su potrebni obimniji meliorativni zahvati, kao i rejone sa jakim vetrovima.

Organski zasad mora imati prostornu izolaciju od mogućih izvora zagađenja. Istočna Srbija je idealno područje za gajenja vinove loze i zbog velikog broja zapuštenih parcela zasadi mogu odmah biti konvertovani u organsku proizvodnju. U organskoj prizvodnji grožđa ne preporučuje se rigolovanje zemljišta jer nepovoljno utiče na njegovu strukturu i mikrobiološku ravnotežu. Zbog optimalnog korišćenja sunčeve svetlosti najbolje bi bilo da redovi budu u prvcu sever-jug. Njihova dužina ne bi smela biti veća od sto metara. Posle sadnje zemljište u vinogradu treba površinski obraditi i posejati leguminoze ili druge biljne vrste, radi pokrivanja međurednog prostora. U organskoj proizvodnji grožđa treba izbegavati gustu sadnju,odnosno suviše mala međuredna rastojanja i komplikovane uzgojne oblike. Formiranje uzgojnog oblika u ovakvim vinogradima treba da bude jednostavno i da ne traje duže od četiri godine. Uspeh organske proizvodnje, a naročito suzbijanje bolesti i štetočina u dobroj meri zavise od primenjenih mera zelene rezidbe. Jedna od njih je lačenje, odnosno uklanjanje suvišnih lastara, koje se primenjuje u proleće dok su lastari dugi 1-5 cm, jer se tada najlakše očenjuju. Nekoliko puta u toku vegetacije primenjuje se i prekraćivanje, odnosno zalamanje lastara.

Takođe proizvođači moraju u zaštiti koristiti samo sredstva koja su na listi odobrenih sredstava Ministarstva poljoprivrede za primenu u organskoj proizvodnji i moraju voditi knjigu polja o obavljenim operacijama i sresdvima koja su korišćena u proizvodnji i dokumentovati upotrebu istih račinima ili otpremnicama. Od dopunskih mera primenjuju se: uklanjanje suvišnih cvasti- kod stonih sorti radi proizvodnje kvalitetnog grožđa; prstenovanje lukova kod besemenih sorti za ubrzavanje sazrevanja i povećanja krupnoće bobica i druge.

Ishrana vinove loze u organskoj proizvodnji zasniva se na upotrebi organskih đubriva. Da bi se sadržaj humusa povećao za 1 %, potrebno je na dubinu od 20 cm uneti oko 50 tona stajnjaka po hektaru. Umesto njega može da se upotrebi treset ili kompost u količini oko 10 t/ha. Prednost treba dati konjskom i ovčijem poluzgorelom ili zgorelom stajnjaku, dok su goveđi i svinjski stajnjak manje pogodni. U slučaju primene zelenišnog đubrenja seju se leguminoze (grašak,stočni grašak,grahorica,konjski bob,lupina i dr.),raž, ovas, uljana repica, heljda…

Povezano