U Srbiji će ga biti za domaće tržište i za izvoz

Ilustracija:suncokret, foto: Miloš Nikoletić
Ilustracija:suncokret, foto: Miloš Nikoletić

Suncokret se u svetu gaji na oko 24 miliona hektara i na njima se proizvede 31 milion tona. Najviše u Evropi (65 odsto), zatim u Aziji i Južnoj Americi. Kada posmatramo zemlje, najviše se gaji u Rusiji i Ukrajini. Relativno mali broj zemalјa se bavi intenzivnom proizvodnjom suncokreta i ulјa od suncokreta pa je zato trgovina intenzivna

Za suncokret treba reći da je najlepši cvet. U Meksiko je stigao pre 3.000 godina, mnogo pre negošto su danas rasprostranjene žitarice postale kultivisani usevi. Najveći cvet suncokreta veličine 82 santimetra izrastao je 2004. godine u Kanadi. Zreo i otvoren cvet suncoketa sastavljen je od 1.000 do 4.000 malih pojedinačnih cvetića koji sazrevaju spolja i unutra. Raspoređeni su matematički pod uglom od 137,5 stepeni, što pomaže kod izgradnje kompaktne strukture unutar velikog cveta i prilikom stalnog okretanja ka suncu. Cvet suncokreta uvek gleda ka istoku. Pčele su glavni oprašivači suncokreta. Na istu parcelu suncorket se seje svakih četiri do pet godina, što kod nas nije slučaj, posebno u Banatu gde se najviše i gaji.

U svetu se za ishranu koristi preko 70 vrsta ulјa gde je suncokretovo na četvrtom mestu po potrošnji (4,2 puta manje nego palmino, 3,8 nego sojino i 1,9 nego kanolino, ali i 3,5 puta više nego maslinovo 2,1). U potrošnji su vrlo zastuplјene regionalne specifičnisti. UN za poljoprivredu je saopštila da je hrana u septembru za godinu dana poskupela oko 32 odsto. Sadašnji rast cena treba da se poveže sa činjenicom da je u 2020. godini rod suncoketa u svetu bio manji za pet miliona tona. Sad će ga biti manje zbog rata u Ukrajini, zemlji koja je bila najveći proizvođać u svetu.

U drugoj polovini marta 2021. godine cene suncokretovog i palming ulja na svetskim berzama dostigle su najviši nivo u poslednjih 13 godina, a cene sojinog i palminog ulja u proteklih devet godina su narasle. Ovakav drastičanh skok cena bio je uzrokovan i malim zalihama palminog, sojinog i suncoketovog, repinog ulja u svetu, zbog manje od očekivane proizvodnje sirovine u 2020. godini. To je prouzrokovalo i manje gotovih proizvoda pa i ulja na policama u trgovinama sveta. Na rast cena uticali su i razni finansijski fondovi, koj su svoju pažnju usmerili na berzu poljoprivrednih roba, jer su ostale grane privrede bile u stagnaciji. Ovo stanje mora da bude i upozorenje za kreatore agroekonomske politike da poljoprivreda mora konačno da postane strateška grana, da se to usvoji u parlamentu. Jer, ona je stratreška samo u predizbornim kampanjama. To isto važi i za turizam jer on ne može bez hrane.

Da ne uvezemo ono što smo izvezli

Inače, u poslednjih pet godina na našem tržištu suncoketa podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni su sada i konkurencija jedni drugima i robu dobija onaj ko više plati. To konačno ide i u prilog proizvođačima, a da li ih zadovoljava ili ne, to je drugo pitanje. Cena ulja se formira na preseku ekonomske godine za ove kulture, a to je oktobar, za pšenicu to je jul, kada je žetva. To se radi na osnovu cena nabavke sirovina koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima.

Kada je reč o cenama one su ovih dana bez PDV za litar ulja bile i različite po prodavnicama. Zavisi od proizvođača. Suncokreta je sve manje u prodavnicama i zbog rata u Ukrajini. U Srbiji će ga biti za domaće tržište i za izvoz. Domaćem tržištu u Srbiji treba godišnje oko 82.000 do 84.000 litara ulja. To znači da će za izvoz biti oko 150.000 litara. U ovoj 2022. godini bila je i povećana setva, pa je on zauzeo oko 250.000 hektara. Uz prosečan prinos od oko tri tone po hektaru, pa će za preradu biti oko 750.000 tona roda!

Razlozi su kovid, tražnja, skuplji prevoz, manji rod 2021. godine u niz zemalja. Sa žetvom na berzama je došlo do rasta cena žita, a to se već preliva na cenu gotovih proizvoda. Litar ulja stigao je do 225 dinara. Cene u Srbiji mogu da rastu sve dok narod ima da plaća! Koliko imamo para znamo po onome što primamo, ili po onom što nam saopštavaju. Očekivalo se da će cena suncokreta prošle godine biti oko 49 dinara po kilogramu i u tom slučaju je maloprodajna cena trebala da bude oko 150 dinara po litru.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 180.000 tona jestivog ulja po litru. Zavisno od sirovina koje se u boljim godinama kreću i do 750.000 tona. U godini korone 2020, to je bilo oko 637.000 tona. Kada se tu doda koeficijent ulja u suncokretu od 44 odsto, potencijali za proizvodnju sirovog ulja od suncokreta su 350.000 tona. Ali, mi godišnje proizvedemo, oko 180.000 tona ulja. Treba reći da je kvalitet jestivog ulja u Srbiji odličan, standardi su visoki i znatno viši od EU. U EU proizvodnja jestivog ulja ukoliko sadrži 51 odsto suncokreta, uljane repice i soje deklariše se kao suncokretovo ulje. Kod nas je čak 90 odsto procenata ulja spravljeno od suncokreta.

I pored rasta cena, ocena analitičara je da još uvek država ne treba da interveniše. Ako se nastavi rast cena koji bi uticao na inflaciju jedna od mera je da se preko robnih rezervi pusti na tržište 8.000 do 12.000 tona. Može i da se uveze. U tom slučaju može da se intervniše čak i iz uvoza, ali može da se dogodi i da uvezemo ono što smo izvezli. To bi onda bilo po višoj ceni nego što je prodato. Inače, proizvodnja suncokreta u regionu je podbacila proteklih godina. Posebno u Rumuniji i Bugarskoj, a manja je i u Rusiji i Ukrajini. Sad će se znatno smanjiti setva suncokreta u ove dve zemlje i proizvodnja ulja će biti značajno smanjena. U Rumuniji i Bugarskoj su proteklih godina pokušavali da nabave suncokret, nudili višu cenu. Sve to je uticalo na rast cena sirovina i gotovih proizvoda, posebno ulja. Oni kupuju suncokret i na daljim destinacijama, konkretno u Brazilu. Pandemija i problem u transport ograničavali su mogućnosti dopreme. Kriza suncokreta u ovoj godini će biti ponajveća jer će biti manje površine zasejana kod najvećih proizvođača. Uzrok svemu sad se zna to je rat! Najveći proizvođači u svetu su blizu, Rusija sa 6,4 miliona tona suncokreta i Ukrajina sa 6,3 miliona tona.

Sad je to prošlost. Ukrajina ga neće imati zbog rata, a Rusija koliko ga god bude imala treba će joj za sopstveno tržitše i – zemlje sa kojima bude sarađivala. Novom odlukom Vlade, posle zabrane izvoza, 21. aprila 2022. godine odobreni su kontigenti za izvoz. Odlukom vlade, dozvolјava se izvoz 150.000 tona pšenice, 150.000 tona kukuruza i 20.000 tona brašna na mesečnom nivou, dok je za rafinisano suncokretovo ulјe mesečna kvota 8.000 litara.

Potencijali

,,Dakle, Srbijа ima ogromne potencijale u poljoprivredi. Stvoreni su kvalitetni hibrida suncokreta u Instititutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Obradivog zemljšta u Srbiji ima dosta (ukupno se koristi 3,47 miliona hektara), dok posedujemo poljoprivrednih njiva čak 4,1 miliona hektara. Dakle, imamo više obradivih njiva po stanovniku nego Evropa. Agrotehnika nije u punoj meri primenjena, pa bi mogli prinosi po hektaru da se povećaju. Jer, sistema za navodnjavanje Srbija ima samo na 52.200 hektara, prema podacima RZS, a to je tek na 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava prosečno oko 17 odsto obradivih površina. Sa subvencijama koje su među najnižim u Evropi (samo 75 evra po hektaru) i država bi morala više da stimuliše proizvodnju ili oslobađanjem PDV-a kod nekih inputa ili skidanejm carina kod pojedinih inputa i reprodukcionog materijala. Najveći problem u ratarskoj proizvodnji danas je obezbediti kvalitetno sortno i hibridno seme.

Narodu je uvek skupo i biće mu uvek skupo. Cena suncokreta prošle 2021. godine bila je plaćena seljacima 38 dinara po kilogamu, a 8. oktobra 2021 je na Produktnoj berzi u Novom Sadu, bez PDV bila 65,47 dinara po kilogramu. Poskupljenje ulja je i posledica dešvanja na svetskom berzanskom tržištu. Ako država nešto ne predzme realno je očekivati i nova poskupljenja. Država može na smirivanje cena da reaguje i sa robnih rezervi. Za snabdevanje tržitšta ne treba da brinemo kada je u pitanju ulje i ostali osnovni prehrambeni proizvodi. Sredinom 2022. godine bilo je problema sa nestašicama šećera, ali to je sve veštački izazvano jer, proizvodimo dovoljno za domaće potrebe i izvoz. Prodavnice su snabdevene, a na policama je čak 80 odsto robe iz domaće proizvodnje. Kada je reč o ulju, u Srbiji se troši oko 12 litara ulja godišnje po stanovniku. To znači da nam je dovoljno oko 82.000 litara ulja godišnje. Ove godine suncokret je zasejan na na oko 250.000 hektara. Prošle 2021. godine smo imali ukupan rod od oko 700.000 tona. Očekuje se rod ove godine u proseku do tri tone po hektaru.

Ulje je berzanska roba i Srbija je deo jedinstvenog tržišta. Nije članica Svetske trgovinske organizacije iako je bila njen osnivač. Činjenica je da je kod nas najniža cena ulja zahvaljujući dobroj saradnji proizvođača i trgovina. Naši proizvođači ulja u ovom trenutku mogu da izvezu ulje po višim cenama nego što ga prodaju domaći trgovci. Trgovci na ulju i drugim osnovnim životnim namirnicama imaju jako niske marže.

Cena ulja je porasla i na svetskom tržištu. U Ukrajini kao jednom od najvećih proizvođača, početkom 2022. godine, u nabavci je koštalo 1,10 evra, dok je u Srbiji u maloprodaji eto sad poraslo na više od 200 dinara. Cene na tržištu Srbije se formiraju slobodno. Ono što je važno za građane je da imamo visoku snabdevenost, ostvarujemo i veliki izvoz ulja i suncokreta i to je za nas bitno sa aspekta snabdevanja. Sa aspekta cene imamo različite cene u odnosu na proizvođače. Postoje tri velika proizvođača ulja u Srbiji i privatne robne marke trgovinskih lanaca koji imaju i nešto niže cena nego brendirana ulja. Dakle, ulja će biti dovoljno. Naš kvaltiet je i u tome što je čak 80 odsto prehrambenih proizvoda, koje imamo na policama trgovina, su proizvodi domaćeg porekla i to je naš najveći kvalitet uz kvalitetne proizvode. Inače, Srbija je veliki proizvođač i izvoznik prehrambenih proizvoda, ali i još veći izvoznik sirovina za proizvodnju hrane. To je u 2020. godini bilo 4,1 milijadu dolara, a godinu dana kasnije čak 4,9 milijardi doalra je doneo izvoz hrane, dok je uvoz bio manji od tri milijrade dolara. Dakle, agrar je privredna grana koja ostvaruje suficit u trgovini sa svetom do 1,5 miliajrdi dolara godišnje. Za prosečnu platu sad može u prodavnici da se kupi oko 85 litara jestivog ulja, što je znatno manje nego proteklih godina.

Rast trgovine semenom

Vrednost trgovine semenom suncokreta u svetu je u stalnom porastu poslednjih pet godina. Rekordni je bio izvoz 2008. godine koji je iznosio 2,4 milijarde dolara. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Nemačka, Španija i Italija, a najveći izvoznici Bugarska, Francuska, SAD, Rumunija i Mađarska. Slično semenu suncokreta i trgovina jestivim ulјem je u blagom porastu u poslednjih pet godina i takođe je 2008. godina bila rekordna sa izvozom od 2,6 milijardi dolara dok se prosečno izvozi u vrednosti od 1,7 milijardi dolara.

Najveći uvoznici su Velika Britanija, Belgija i Nemačka, a najveći izvoznici Francuska, Holandija, Belgija, Ukrajina i Mađarska. U Evropskoj uniji se suncokret uzgaja u četrnaest zemalјa. Prosečno se zaseje 3,7 miliona hektara i sa njih sakupi 6,3 miliona tona suncokreta.

Najveći uzgajivači suncokreta su Francuska, Bugarska, Mađarska, Rumunija i Španija. EU najviše uvozi sirovo ulјe, zatim seme suncokreta, a onda jestivo ulјe. Što se tiče izvoza slika je potpuno drugačija. Najviše se izvozi seme suncokreta, zatim jestivo ulјe, a na kraju sirovo ulјe. Jedini pozitivni bilans se ostvaruje u trgovini sa jestivim ulјe. Ali kada se saberu svi bilansi trgovine suncokretom i suncokretovim ulјem ukupni bilans je negativan prosečno za 860 miliona dolara godišnje.

Evropska unija najviše uvozi sirovo ulјe u vrednosti od 600 miliona dolara do 1,2 milijarde dolara godišnje. Najviše se uvozi iz Ukrajine i Argentine. Izvoz sirovog ulјa je na poslednjem mestu i nema većih oscilacija u njegovom izvozu poslednjih pet godina.

U svetu se trgovina najviše obavlјa sirovim i jestivim ulјem i suncokretom. Najviše se trguje sirovim ulјem u vrednosti od oko tri milijarde dolara godišnje. Vrednost trgovine ulјem rasla je od 2005. do 2008. godine kada je dostigla rekordnih 4,7 milijardi dolara, međutim 2009. godine je naglo opala. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Francuska, Nemačka i Španija, a izvoznici Ukrajina, Argentina, Rusija i Holandija.

U 2021. godini su ratari Evropske unije požnjeli ukupno 10,49 miliona tona ove ratarske kulture.

Trećina svetskog suncokretovog ulja dolazi iz Ukrajine, a sukob sa Rusijom stavio je u fokus proizvodnju ove uljarice. Samo na Ukrajinu otpada 22 odsto svetskog roda. Prognoza američkog Ministarstva poljoprivrede USDA predviđa da će obim žetve u toj zemlji pasti, što će posebno pogoditi evropske potrošače jer se iz nje na tržište Evrope plasiralo 30 odsto suncokretovog ulja, navodi Agrarheute.

U 2021. godini su ratari Evropske unije požnjeli ukupno 10,49 miliona tona a ove ratarske kulture što pozicionira EU na treće mesto među svetskim proizvođačima, iza Ukrajine sa 15,4 i Rusije sa 15,3 miliona tona suncokreta. Prošle godine u EU požnjeveno 10,49 miliona tona. Glavni EU uzgajivači, u milionima tona su: Rumunija sa tri, Bugarska i Francuska sa 1,9, Mađarska sa 1,7 i Španija sa 0,77 miliona tona. Površine pod ovom uljaricom povećavaju se u nekoliko poslednjih godina, a od 2015. zabeležen je rast zasejanih za oko 11 odsto.

Međunarodna konferencija o suncokretu

20. Međunarodna konferencija o suncokretu održaće se 20. juna do 23. juna u Novom Sadu, u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju i Međunarodnog udruženja suncokreta.Konferencija koja se organizuje svake 4 godine je najveći događaj ove vrste. Očekuje se 400-500 učesnika iz celog sveta koji pokrivaju sve oblasti istraživanja suncokreta.

Povezano