Braća po krvi, srodnici po ideji, genijalci po realizaciji. Obojica su učili visoke škole, jedan je renomirani IT stručnjak i svoje znanje unovčava kod stranaca, drugi je ostao na selu i bavi se poljoprivredom. Udružili su znanje i rad i otpočeli novu eru voćarstva u svom selu, koje nije poznato po voću.
Plantaže hidroponskog uzgoja borovnice sve su brojnije u Srbiji,budući da smo 2012. godine imali svega 200 hektara pod ovom kulturom, dok se danas one prostiru na 2.500 hektara. Stimulativan cena od 5.4 evra koliko nam je plaćala Holandija kao najveći kupac srpske borovnice do 5.9. Borovnica spada u onu vrstu proizvodnje koja donosi dobit sa čekanjem, traži znaje i puno finasija. Ako se poslože kockice onda omaške nema. Miloš Lazarević, iz Popovića kod Kraljeva ima dve moderne plantaže pod ovim voćem, na dva i po hektara. Zajednička ideja koju je finansijski pomogao njegov brat Aleksandar, IT stručnjak visokih referenci doneće i dodatne planove.
,,Ja već pet, šest godina radim proizvodnju maline. Nisam imao u planu da sadim borovnnicu, međutim Aleksandar planira jednog dana da se vrati, i na njegovom insistiranju da to uradimo po savremenim standardima i tehnologiji, utanačili smo da to bude borovnica. Posadili smo prvo ovaj hektar gde se nalazimo, zatim još jednu parcelu i sada imamo ukupno dva i po hektara. Planirali smo da povećavamo još površine i to da, pod borovnicom bude četiri do pet hektara, zatim da podignemo još jedan savremen zasad maline, ali takođe u saksijama i u plastenicima, neki zasad oraha. I tako da napravimo, jedno agrarno gazdinstvo kao što je to Gruža agrar, ovde iz Gruže. Dogovorili smo se i oko naziva našeg gazdinstva ,,Dolina Kraljeva“, vrlo samouvereno nam priča Miloš.
Miloš inače poslednjih šest godina ima proizvodnju maline, tako da je ostao u sferi bobičastog voća. Od ideje do realizacije put je često dug i trnovit, naročito ako vam teren i obalst nisu uska specijalnost. Međutim dobra informacija, pravi savet i profesionalni partneri na stvaranju ovih plantaža su potisnule sve probleme kojih je ipak bilo.
,, Bilo je malo problema, naročito prošle godine kada smo sadili prvi zasad, namučili smo se! Kako da vam kažem i fizički ali i psihički, jer smo imali problema sa sisitemom za navodnjavanje. Stvarno je odgovoran posao i taj sam start da podignemo kvalitetan zasad nam je bio najteži. Sada je sve pesma, ma lako! Kompjuter sve odradi, prihranjujemo biljke, sve smo odradili, što se kaže po ps-u što se i vidi na plantaži. Znate taj osećaj da ste u nečemu uspeli nema svoju cenu, ne može da se opiše“, sa širokim osmehom nam priča naš sagovornik.
Uskoro ih očekuje i prva berba. Miloš ne krije zadovoljstvo do sada postignutim rezultatima i nada se da će i cenovno, imati povratno dobar efekat jer su plasman već ugovorili sa porodicom Nikolić iz Gruže.
,, Lep je osećaj kada pogledate ovu lepotu. Malo je problem za radnike, za berače, nadam se da ćemo se snaći, da ćemo uspeti da angažujemo dovoljan broj ljudi. Što se tiče plasmana mi smo dogovor napravili već sa porodicom Nikolić iz Balosave i firmom Gruža agrar. Tu nam je najsigurnije i najbliže, korektni su, pošteni. Inače, moram da kažem i da su nam Gružanci dosta pomogli i u savetima. Cena ko cena, to još uvek niko ne zna dok ne krene berba. Svi imputi su poskupeli tako da i mi očekujemo da bude malo viša u odnosu na prošlu godinu, mada to se nikad ne zna. Videćemo, nije do nas“ kaže nam Miloš.
Ovako savremeni zasadi jesu skuplji ali su sigurniji u proizvodnji. Subvencije su takođe značajne.
,, Subvencije svakako pomažu. Mi na žalost nismo uspeli da ostvarimo tih 50 % kako se priča. Imali smo povraćaj nekih 30 odsto. Moglo je na kraju i bez toga. Kada počinjete neki posao, svaka pomoć je dobro došla. Tako je i nama sada, ali i za buduće zasade ako dobijemo sredstva lepo olakšanje“.
Na plantažama budući da je sve urađenoo na moderan način, radon su angažovai do berbe, Miloš i njegov zet Darko, po malo pomognu i roditelji.
„Tako to biva kada se pamet, mladost i snaga Srbije udruže, može da izgleda svetski, a opet naše, možda i bolje, na šta je Miloš uz smeh dodao: „ Brat je pametan, ja sam vredan i to je to“.
U ovom lepom selu je poslednjih godina podignuto više desetina hektara modernih zasada raznolikog voća i to u kraju koji nije karakterističan za tu vrstu proizvodnje. Plantaže gotovo da nisu postojale osim kakvog šljivika, malo jabuka, i po koja kruška ili orah za svoje potrebe.
Smena generacija je rizikovala i ispostavilo se pametno odlučila da promeni strukturu poljoprivrede u Popovićima. Miloš je inače vredan momak, a njegove proizvode uglavnom konzumiraju kupci na beogradskim pijacama gde plasira najveće količine. Ako se zacrtani planovi ostvare, o braći iz Popovića tek ćemo imati lepih vesti.