Na pčelinjaku u julu obavljaju se tekući poslovi. Njihov obim, vrstu i karakter određuju: uslovi mesta na kome je pčelinjak postavljen i opredeljenje pčelara za stacionarno ili seleće pčelarenje.
U delovima naše zemlje gde nema suncokretove paše sezona medobranja je uglavnom završena. Prošao je i period izraženog rojevog nagona. U uslovima visokih dnevnih temperatura i suše, pčelinja paša jenjava, a neretko izvesno vreme vlada i potpuna bespaša, piše Pejanović na sajtu SPOS-a.
U navedenim uslovima stacionarni pčelari pored uobičajenih poslova (priprema za pregled društava, zaštita pčela od suvišne toplote, uzgoj i zamena matica, zamena saća u plodištu i topljenje voska, suzbijanje neprijatelja pčela, nega rojeva i oplodnjaka, održavanje pojila) imaju novu obavezu. Potrebno je pčelama obezbediti hranu za tekuću mesečnu potrošnju i održavanje rezervi u košnici. Kad pčele intenzivno uzgajaju leglo, kao u julu, potroše mesečno i do 15 kilograma hrane. Navedeni problem u praksi se rešava smanjivanjem broja zajednica postavljenih na jednom mestu (poželjno je da ih ne bude više od 20 do 30) jer tada pčele uglavnom uspevaju da sakupe dovoljno polena. Nedostajuća količina nektara zamenjuje se prihranom sirupom. U poslednje vreme cena šećera je enormno porasla i približila se ceni meda na veliko, pa pčelari počinju hraniti pčele mešavinom meda i vode. Na većim pčelinjacima sirup se dodaje povremeno u većim porcijama čime se smanjuje ljudski rad, a na manjim, koji su obično postavljeni u blizini pčelarevog stana, hranjenje je učestalije, a količine manje. Neprestani protok hrane (iluzija paše, kako kaže profesor Taranov) kroz zajednicu je od presudnog uticaja za optimalan tok razvoja.
Krajem jula, veliki broj stacionarnih pčelara počinje prihranu zajednica radi dopune količine hrane u košnici potrebne za zimovanje i prolećni razvoj. U tu svrhu daju se u više navrata i kraćem razmaku velike porcije od oko 5 litara sirupa. Po formiranju dovoljnih zimskih rezervi nastavlja se sa timulativnom prihranom manjim količinama za tekuću potrošnju.
Druga polovina jula je vreme kada se na stacionarnom pčelinjaku očekuje ekspanzija razvoja pčelinjeg krpelja. Zajednice u uslovima sve oskudnije paše ranije prestaju sa uzgojem trutovskog legla, pa se varoa seli u leglo radilica iz koga će se početkom avgusta izleći prva generacija zimskih pčela. Visoka dnevna temperatura i postavljena medišta na košnicama (koja se nekada mogu i ukloniti, ali to nameće problem zaštite saća od dejstva voštanog moljca) ograničavaju pčelara u izboru sredstava za suzbijanje varoe. Biološke mere poput rama građevnjaka i rama lovca i tretman mladih zajednica pre bego što se u njima pojavi zatvoreno leglo, pokazalo se, mogu populaciju varoe u ovom periodu držati pod kontrolom.
