Pčele žive u vrlo specifičnoj zajednici u kojoj se strogo poštuje hijerarhija. Pčela kao jedinka ne može da živi sama jer je za njen opstanak neophodno društvo sa jednom maticom, nekoliko desetina hiljada radilica, i nekoliko stotina trutova. Savremeni način pčelarenja pogoduje širenju raznih bolesti i štetočina koje napadaju medonosne pčele.
Jedna od najčešćih bolesti pčela koja se javlja tokom leta je senotenijaza koja pogađa radilice. Ukoliko se ne primeti na vreme i ne započne lečenje može da desetkuje pčele radilice, i time dovede u opasnost opstanak kompletnog društva.

Senotenijaza se javlja kod pčela radilica tokom vrelih prolećnih i letnjih meseci, od maja do kraja avgusta. Vrlo retko se pojavljuje kod trutova koji su mahom neaktivni ili kod matice koja ne napušta leglo. Uzrok bolesti je larva muve Senotenia tricuspis Meig, koje su raširene po celom svetu. Ona inače pripada grupi muva mesa i nije vezana samo za pčele koje zapravo koristi kao hranu za larve. Jedna ženka ove muve može da položi između 700 i 800 larvi.
Do zaraze dolazi kad muva polaži žive larve između glave i toraksa pčele. Po jednoj pčeli položi jedno jaje koje prolazi kroz tri stadijuma razvoja dok ne postane odrasla jedinka. Muva se najčešće penje na krovove košnice već u jutarnjim satima i na njima se zadržava sve dok postoji sunčeva svetlost. Primećeno je da muve više vole krovove košnica obojene u belo i svetle boje, kao i one koje su na suncu. Kako dan odmiče i postaje sve toplije a temperatura dostigne između 25 i 30 stepeni muva se sklanja na osenčene delove košnice gde u zasedi čeka izletanje pčela. Ona bukvalno napada pčelu pri poletu i prilikom pada savije zadnji deo tela i položi larvu između glave i toraksa pčele.
Muve polažu larve u razmaku od 20 minuta, a veruje se da ih privlači zvuk lepeta krila pčela pri poletanju. Ovaj proces se toliko brzo odigra da je najčešće nemoguće videti muvu i pčelu koju je napala u zajedničkom letu. Ponekad pčele uspevaju da izbegnu muve koje ih vrebaju iz zasede naglom promenom smera prilikom poletanja.
Jaje muve se brzo transformiše u larvu koja se hrani hemolimfom pčele koja ubrzo ugine zbog čega se najčešće kod zaraženih pčela pronalaze larve drugog stepena razvoja. Nakon što je ubila pčelu u kojoj se razvila, larva muve trećeg stadijuma je dugačka jedan centimetar i hrani se hrane grudnim mišićima i mekim tkivima abdomena mrtve pčele. Pre nego što se preobraze u lutku larva mogu da pređu u drugu mrtvu pčelu i da pojede njena tkiva. Zrela larva napušta leš pčele i zavlači se u zemlju gde se posle 7 do 14 dana transformiše u odraslu jedinku.

Simptomi bolesti

Problem kod ove bolesti izazvane štetočinama koje napadaju pčele je što pčelar simptome praktično primeti tek pred samo uginuće pčele. Naime, u prva 24 sata posle prodora larve još nema vidljivih promena. Na mestu gde je muva ubacila jaje na pčeli se može naći ožiljak u vidu crne tačkice, i ovaj fenomen se zove melanoza. Neposredno posle prodora larve se smeštaju u lobule pljuvačnih žlezda u toraksu ili plivaju u hemolimfi između njih. Posle toga larve prolaze dublje u telo pčele i smeštaju se između mišića toraksa i hitinoznog pokrova pčele. U mišićnim vlaknima se zapaža liza miofibrila koja nastaje delovanjem litičkih enzima larve muve koji bukvalno mišićna vlakna pretvaraju u pihtijastu masu.
Larva je tad u grudnom segmentu među mišićima za pokretanje krila i nogu. Pčela ne može da leti, pada sa okvira na pod košnice i pokušava da izađe napolje. Jedan od prepoznatljivih simptoma je trljanje pčele prednjim nogama u predelu iza glave na mestu prodora larve u toraks. Takve pčele se nazivaju „grebačice“. Kod zaražene pčele se uočava blago naduven abdomen. Izlazak bolesnih pčela je posebno intenzivan uveče, ili rano jutro. Larve muve ostaju u telu i nakon uginuća pčele sve dok ne pojedu sva meka tkiva. Zrela larva uvek napušta pčelu perforacijom kroz intersegmetalne otvore. Leš pčele koja je uginula nakon zaraze ima težak miris truleži. Tačna dijagnoza najpreciznije se postavlja u laboratoriji gde se odnesi nekoliko uginulih pčela u papirnoj kesi.
Postoji mehanički i hemijski metod suzbijanja ove bolesti. Mehanički podrazumeva da se na krov košnice stavi beli lavor pun vode koji muve nadleću i kako nemaju gde da slete na košnicu padaju u lavor i dave se. Drugi, hemijski metod podrazumeva upotrebu hemijskih sredstava kao što su insekticidi. S ovom metodom treba biti izuzetno oprezan, jer se može dogoditi da nehotice pobijete i pčele. Zato je najbolje konsultovati se na nekim stručnjakom za pčele koji će na osnovu procene zaraženosti legla odrediti preciznu terapiju.