Na klipovima kukuruza na mestima gde larva pravi štete svojom ishranom, otvara se put za naseljavanje različitih vrsta patogena prouzrokovača plesni. Među najznačajnije patogene spadaju gljive iz roda Aspergillus koje imaju sposobnost sinteze aflatoksina i to u uslovima kakvi trenutno vladaju u proizvodnji.

U uslovima dugih perioda sa visokim temperaturama i bez padavina, u periodu od oplodnje do berbe kukuruza, ove gljive mogu da izvrše infekciju klipa u poljskim uslovima.

Zaraza klipa Aspergilusom se ostvaruje kroz otvore i rane na klipu i zrnu koje mogu nastati usled pucanja zrna zbog suše, usled oštećenja od ishrane insekata i na mestima gde otpada svila. U ovoj proizvodnoj sezoni postoji značajan rizik od zaraza klipova gljivama iz roda aspergilus i od sinteze aflatoksina jer su biljke kukuruza pod stresom usled nepovoljnih uslova za razvoj u proteklom periodu i podložnije su napadu patogena.

Pored odsustva padavina, na automatskim meteorološkim stanicama koje su smeštene u usevima kukuruza, samo u poslednjih mesec dana je registrovano čak 20 i više tropskih dana tj. dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom preko 30°C. Takođe, najavljuje se nastavak trenda izuzetno visokih temperatura koji će i dalje nepovoljno uticati na stanje useva na parceli, a veoma pogodovati razvoju pomenutih gljiva.

Optimalni uslovi za razvoj gljiva iz roda Aspergillus su temperature oko 33°c i odsustvo padavina, a upravo takvi uslovi trenutno vladaju u proizvodnji i najavljuju se za naredni period.

Još jedan faktor koji povećava rizik od zaraza aspergilusom je prisustvo insekata koji svojom ishranom otvaraju put za zaraze klipova.

Dosadašnje brojnosti kukuruznog plamenca su najveće u poslednjih deset godina.

Iako je stanje na parcelama veoma loše i ne obećava velike prinose, a ulaganja u proizvodnju velika, jedino što je moguće preduzeti sa ciljem smanjenja rizika od pojave aspergillus-a na klipovima, a zatim i aflatoksina u zrnu kukuruza u ovom momentu je hemijsko suzbijanje insekata registrovanim insekticidima.

Pored proizvođača semenskog kukuruza i kukuruza šećerca kojima je važno da spreče direktne štete od ishrane larvi na klipovima, tretman bi trebalo da sprovedu svi oni koji nameravaju kukuruz da upotrebe za ishranu u mlečnom govedarstvu zbog smanjenja rizika od zaraza aspergilusom pa samim tim i kontaminacije zrna aflatoksinom.

U narednih nedelju dana je pravo vreme da se sprovede zaštita insekticidima jer se očekuje intenzivno polaganje jaja i piljenje larvi.

Za suzbijanje kukuruznog plamenca u usevima kukuruza su registrovan je insekticid Coragen 20 SC,aktivne materije hlorantraniliprol, u dozi 0,1-0,15 l/ha, uz primenu karence 14 dana. Takođe i Ampligo 150 ZC, aktivne materije hlorantraniliprol + lambda-cihalotrin, u dozi 0,2-0,25 l/ha i s karencom 7 dana. Preporučuje se i Avaunt 15 EC, aktivne materije indoksakarb, u dozi 0,25 l/ha, uz karencu 14 dana,kao i Radiant 120 SC, aktivne materije spinetoram, u dozi 0,14 l/ha, s karencom od 14 dana.

Preporučuje se i Decis 2,5 EC konfuzija, aktivna meterija polux deltametrin 0,4-0,5 l/ha, s karencom 35 dana, kao i Decis expert, aktivne materije deltametrin, u dozi  0,075-0,125 l/ha i sa karencom 30 dana. Na parcelama na kojima je to moguće, preporučuje se navodnjavanje useva jer ono smanjuje mogućnost pucanja zrna, ali smanjuje i povoljnost uslova za infekciju klipova gljivama iz roda aspergillus i za sintezu aflatoksina.