Berbu plodova borovnice treba na vreme planirati i organizovati, kako bi se što efikasnije realizovala. Dobra nega i pravilno rađene mere doprinose krupnoći i kvalitetu ploda. Na primer rezidba utiče da plodovi budu krupniji, ujednačeniji, ranijeg vremena zrenja, da berba bude lakša, što doprinosi efikasnosti i smanjenoj pojavi oboljenja. Drugi primer je da visok nivo azota može uticati na slabiju trajnost plodova i zakasnelost vremena zrenja. Slabo oprašivanje negativno će se odraziti na zametanje plodova i
prinose. Zato je potrebno primeniti najbolja rešenja i voditi računa o svemu tome na
vreme.
Berba se obično obavlja u periodu od 6-8 nedelja, uzimajući u obzir da postoje rane, srednjerane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od
5-7 dana u zavisnosti od osobina sorte i vremenskih prilika, uz moguća odstupanja.
Što se sezona primiče kraju, interval između branja postaje duži, stim da su kod sorti sa kasnijim vremenom sazrevanja berbe ređe.
Plodovi nisu osetljivi kao plodovi maline ili jagode, već su čvršći i postojaniji. Najboljeg su kvaliteta ako se beru ujutru, kada se rosa osuši, pre nego deluju visoke temperature. Beru se samo zreli plodovi, karakteristične plave boje, zato što su crveni kiseli i nedozreli.

Borovnica za potrošnju u svežem stanju uglavnom se bere ručno, pri čemu treba što manje manipulisati plodovima. Postupak je da se zrele bobice sa grozda palcem
otresu na dlan, te ih ne treba brati kao većinu ostalog voća. Norma prosečnog berača za 8 časova rada iznosi 20-25 kg, dok iskusniji berači beru i znatno više, 30-40 kg ukoliko je rod dobar. Plodovi se stavljaju direktno u specijalnu ambalažu 0,5 l, gajbice, pletene korpice i dr.. Kada se koriste kofice dolazi do oštećenja pepeljka.
Istovremenim klasiranjem pri berbi i plasiranjem u posude u kojima se bobice prodaju smanjuje se prenošenje iz ruku u ruku, ali je radna snaga skuplja, zato što ovakav način berbe usporava učinak berača.

Prilikom berbe i samog pakovanja plodova u ambalažu uklanjaju se svi neželjeni prinosi, kao što su lišće i nezreli plodovi. Beoma je važna higijena ambalaže.

Ukoliko se kutije sa plodovima pokriju sa celofanom, dobija se i na čuvanju plodova i na lepšem, atraktivnijem izgledu. Bobice za preradu beru se mehanizovano, mada se dešava i sve je uobičajenija i kod borovnice za svežu potrošnju. Na manjim površinama se koriste mali ručni vibratori sa posudom za sakupljanje otresene borovnice. U komercijalnoj proizvodnji
koriste se veliki kontejneri koji se postavljaju iznad mašina za branje. Iako je kod mehanizovane berbe potrebno dodatno sortiranje, a dugotrajnost plodova smanjena,
troškovi mehanizovane berbe su za 1/2 do 1/3 niži u odnosu na ručnu berbu. Ali, treba imati u vidu da kod mehanizovane berbe rastojanje između redova mora da bude 3m, a rastojanje od ivice zasada do početka reda 8m, kako bi se mehanizacija nesmetano okretala, kao ni da nagib ne bude veći od 10%. Potrebno je i kod ovakve berbe da,uzgajivači prve dve berbe obavljaju ručno, sve dok većina bobica ne sazri, zato što se smanjuje broj zelenih i za sortiranje nedovoljno zrelih bobica. Prinos po žbunu postepeno raste sa starošću, počev od druge godine. Odrasle biljke mogu dati 6-8 napomenutih kutijica, a dobro održavani žbunovi i 20 kutija.

Plodovi se mogu prodati za potrošnju u svežem stanju, a mogu se i konzervirati u 50% rastvor saharoze ili se pak zamrznuti, koji su gotovo istog kvaliteta kao i sveži Odlaganje hlađenja nakon berbe značajno može uticati na trajnost plodova. Zato bi bobice trebalo što pre transportovati sa polja u hladnjaču. Na putu od zasada do
trpeze dešavaju se gubici, zbog nepotrebnog manipulisanja plodovima, uključujući i loše organizovan transport. Važno je da pored čiste ambalaže i vozilo bude
adekvatno, dobro oprano i po potrebi dodatno dezinfikovano, kao i rashlađeno. Prevoziti isključivo samo ubrane plodove borovnice, bez drugih plodova ili proizvoda različitih mirisa ili arome. Ukoliko ima uslova može se koristiti kamion – hladnjača. Ali, kod ovih kamiona se dešava da cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, pa samim tim temperatura ne može da se održi ispod 4°C, bez toga da se plodovi zalede. Zato je u tim slučajevima potrebno odraditi maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja.

Ubrane, upakovane plodove borovnice treba držati u hladnim uslovima u svim fazama transporta. Ako su u pitanju gajbice trebalo bi ih transportovati na paletama, ne dopustivši pritom da lete na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može dostići čak i 11°C. Gajbice ne treba ređati ni iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjila rasturanja. Palete se u tim slučajevima mogu obmotati pantljikama i dodatno utegnuti.
Plodovi koji su ubrani neposredno pre pune zrelosti imaće bolju dugotrajnost u odnosu na prezrele i one koji su ubrani u punoj zrelosti.

Preporuka je da se neposredno pre početka berbe berači obuče kako i na koji način da beru i klasiraju plodove borovnice, što će uticati na kvalitet plodova, a ni dodatno sortiranje nakon berbe neće biti neophodno. Akcenat treba staviti i na čuvanje biljke.
Berbu i plasman borovnice realizovati uz primenu dobre higijenske prakse, koja podrazumeva održavanje higijene zasada, ambalaže, opreme, prevoznog sredstva, kao i lične higijene berača.