„Rasadnik LAVANDA je mali porodični rasadnik koji se nalazi u Velikoj Plani. Sama ideja o formiranju sopstvenog rasadnika je proistekla nakon dve ugovorene proizvodne sezone za jednu kompaniju, gde smo proizvodili sadni materijal hibridnih lavandi za plantažno gajenje. Tokom te dve godine smo shvatili koliko je lepo raditi sa lavandom, pa smo se odlučili da nastavimo istim putem, ali u ovom slučaju za nepoznate kupce. Odlučili smo da se preorijentišemo i da proizvodnju okrenemo ka malim proizvođačima, profesionalnim dekoraterima, pčelarima i hobistima. To podrazumeva proizvodnju sadnica u saksijama od 0,6 do 5L. Istraživali smo malo želje kupaca, savetovali se sa drugim proizvodjačima kako bismo napravili što bolji kvalitet u uslovima naše proizvodnje. Asortiman smo proširili na nekoliko varijeteta, tako da se u rasadniku mogu naći hibridne lavande Grosso i Budrovka i prave lavande Vera, Hidcote Blue, kao i bela lavanda, a planiramo i proširenje asortimana, priča nam Milutin Jocić i dodaje:
– Sama nega u rasadniku podrazumeva negovanje u supstratu i redovno navodnjavanje. Mi praktikujemo da u toku proizvodne sezone sukcesivno presadjujemo biljke iz manje u veću saksiju kao i redovno šišanje biljaka, 3-5 puta, kako bismo na kraju sezone dobili formiranu loptu gde su sve sadnice identične. Ovo nije bitno za onoga ko sadi komad, dva, ali za nekoga ko planira sadnju u gredice pored staze jako je bitno da ima sadnice ujednačenog kvaliteta.
Lavanda je mediteranska biljka , ali se jako lepo prilagodila kontinentalnim uslovima gajenja. Prirodna staništa su joj kamenita područja što govori da se ona razvija u siromašnom zemljištu gde joj nije potrebna nikakva posebna nega za razvoj. Samim tim što raste na kamenitim područjima potrebno je da zemljište bude što dublje i rastresitije kako bi njen jak koren prodirao što dublje u potrazi za vodom. Kao i svakoj drugoj biljci dodatna prihrana i redovno zalivanje će mnogo doprineti kako bi se u što kraćem vremenskom roku razvila. Međutim treba obratiti pažnju da se zalivanje vrši u ranim jutarnjim časovima, ili kasno uveče, kada se biljka ohladi jer u suprotnom, lavanda je biljka koja jako brzo odreaguje na višak vode u korenovoj zoni i ako se zaliva dok su visoke temperature. Inače, lavandu treba saditi na direktnom suncu zbog pravilnog razvoja. Ako se sadi u hladovini dobiće se mala lisna i cvetna masa, a u donjem delu biljke će se javiti goli odrveneli deo i biljka kao takva postaje neugledna.
Kod lavande je jako bitno orezivanje koje u prvoj godini negovanja podrazumeva formiranje lopte bez cvetanja kako bi se dobio gust sklop i povecao broj cvetnih pupoljaka za sledeću godinu kada biljka ulazi spremna u obilno cvetanje. Orezivanje podrazumeva skraćivanje cvetnih stabala sa delom listova, toliko da ostane svega par cm zelenog dela iznad drvenastog dela koji se nalazi unutar žbuna. Na taj način žbun održavamo kompaktnijim i dugovečnijim.
Lavanda pripada medonosnim biljkama i u fazi cvetanja žbunovi su puni pčela, bumbara i leptira. Medjutim, nije svaka lavanda medonosna pored toga što je okićena insektima. Prave lavande su bogate polenom i sam cvet je plitak što pčelama omogućava uzimanje polena. Hibridne lavande imaju duboke i uske cvetove sa kojih pčela neće mnogo “obrati” med.
Prave lavande su manjeg habitusa, interesantne za pčelare, imaju kvalitetnije eterično ulje, ali i manju količinu po biljci. Broj biljaka po ha je oko 20000 komada.
Hibridne lavande su robusnijeg habitusa čiji prečnik može biti i do 1,5 m , eterično ulje slabijeg kvaliteta, ali u znatno većoj količini po biljci. Broj biljaka po ha je oko 10000 komada.
Ubran cvet, kao takav, može da se koristi za proizvodnju eteričnog ulja ili da se suši.
Nezaobilazna biljka u dekoraciji dvorišta i javnih zelenih površina, tako da će i pored proširenja rasadnika imati glavno mesto u proizvodnji, ističe za kraj Jocić.
