Eska je jedna od najstarijih bolesti vinove loze. Ovu kompleksnu i destruktivnu bolest prouzrokuje je više gljiva, među kojima se kao najzanačajnije navode Phaeomoniella chlamydospora, Phaeoacremonium aleophilum, Fomitiporia mediterranea.
Simptomi bolesti se mogu javiti na svim delovima vinove loze, a razlikuje se dva tipa bolesti: hronični i akutni tip. Kod hroničnog tipa bolesti dolazi do sušenja i opadanja lišća, dok akutni tip karakteriše iznenadno sušenje čokota. Bolest se najčešće javlja u uslovima suve i tople klime. Do infekcije dolazi kroz rane nastale oštrijom razidbom, ističe savetodavac Bojana Karapandžić.
Na listovima se uočava promena promena boje usled gubitka hlorofila, i pojava karakterističnog “tigar” šarenila. Hlorotične pege se razvijaju između nerava ili po obodu listova. Šire se i spajaju, i dobijaju kod belih sorti žutosmeđu, a kod obojenih crvenosmeđu boju. Zona oko lisnih nerava ostaje zelene boje. Lišće se suši i opada. Zaraženi lastari zaostaju u porastu, venu i ne odrvenjavaju, pa su podložni izmrzavanju. Bobice se ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju blagovremeno. Mogu zadržati turgor do kraja ili može doći do njihovog pucanja i sušenja. Simptomi se mogu javiti samo na lišću, ili samo na bobicama. Na zeljastim biljnim delovima simptomi se ne moraju ispoljiti svake godine. Pojava simptoma na listovima u narednoj godini može izostati, ali se mogu opet pojaviti nakon jedne ili dve godine. Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova, što se najčešće javlja tokom letnjih meseci i perioda visokih temperatura. Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni deo koji je svetle boje i meke konzistencuje. On je obrubljen tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično predhodila jedna zona tamno obojenog drveta. Promene nastaju zbog patogena koji se lokalizuju u unutrašnjem delu čokota vinove loze, napadaju sprovodni sistem i izazivaju sušenje čokota.
Osnovna preventivna mera je primena sertifikovanih loznih kalemova. Pri orezivanju vinove loze ne treba praviti velike rezove i obevezno koristiti dezinfikovan alat, a rezove premazati kalemarskim voskom, kako bi se sprečio prodor patogena u biljku. Orezane delove treba izneti iz vinograda i uništi. Obevezno je uklanjanje obolelih čokota iz zasada.
