U zavisnosti od kvaliteta grožđe se može čuvati 3 do 6 meseci, izuzetno i do 8 meseci i tek nakon toga ponuditi tržištu radi potrošnje. Na taj način u potpunosti je eliminisan sezonski karakter u potrošnji stonog grožđa pa se ono kao sveže može koristiti u toku cele godine. U zavisnosti od željene dužine čuvanja vrši se izbor sorti za duže odnosno kraće čuvanje. Dužem čuvanju namenjene su sorte poznog i vrlo poznog vremena zrenja. Grožđe stonih sorti koje je namenjeno čuvanju mora imati niz pozitivnih osobina, koje moraju biti podložne malim promenama. Sve promene na grožđu u toku čuvanja karakterišu se kao gubici.
- Sorte treba da imaju srednje krupne grozdove. Optimalna masa grozda je 200 do 300 gr. Krupniji i sitniji grozdovi su manje poželjni jer su manje traženi na tržištu;
- Bobice moraju biti krupne (optimalno od 5 do 7 gr.), ujednačene po obliku, veličini i obojenosti;
- Ogrozdina i peteljčice bobice treba da su čvrste, zeljaste ili zdvenjene. Peteljka grozda treda da je duga što olakšava pakovanje i manipulaciju sa grožđem;
- Pokožica bobice mora biti debela, čvrsta, dobrih mehaničkih svojstava ali istovremeno mora da bude topljiva i da ne smeta pri jelu;
- Meso bobice mora da je čvrsto, sa skladim odnosom šećera i kiselina, a poželjna je i blaga muskatna aroma;
- Broj semenki u bobicama treba da je što manji, a ako ima semenki treba da se lako odvajaju od mesa i ne smetaju pri jelu;
- Grožđe mora da je optimalno zrelo, potpuno zdravo i bez mehaničkih povreda.
