Na području delovanja RC Vrbas, usevi suncokreta se u zavisnosti od  lokaliteta, sortimenta i vremena setve nalaze u različitim fazama sazrevanja. Vizuelnim pregledom suncokreta uočeno je prisustvo bele truleži, prouzrokovač (Sclerotinia sclerotiorum) , forma na glavi suncokreta Bela trulež suncokreta, (Sclerotinia sclerotiorum), javlja se na suncokretu tokom čitave vegetacije u raznim oblicima:

Propadanje semena i klijanaca

Uvenuće biljaka kao posledica zaraze na  korenu i prizemnom delu stabla

Uvenuće i lomljenje gornjeg dela biljaka zbog infekcije na sredini stabla

Trulež glaviceKorenska forma bele truleži javlja se od početka butonizacije do kraja vegetacije suncokreta. Glavni simptom je uvenuće biljaka na prizemnom delu stabla, gde  dolazi do nekroze tkiva. U uslovima povećane vlažnosti, na obolelom tkivu, javlja se bela, vunasta navlaka, od micelije gljive. Tkivo se razmekšava i trune. Na tim mestima se formiraju krupne sklerocije .

Stabljična forma javlja se na lisnim drškama u vidu beličaste navlake. Sa zaraženih lisnih drški parazit prelazi na stablo, na kome nastaju krupne nekrotične pege, jasno ograničene zdravim tkivom. Zaražena tkiva se razmekšavaju i dobijaju izgled vlažne truleži. Na tim mestima dolazi do lomljenja stabla i poleganja biljaka suncokreta.

Glavična forma javlja se posle cvetanja na glavicama na njenoj donjoj strani u vidu mrkih, nekrotičnih pega. Zaraženo tkivo u okviru pega se razmekšava i počinje da truli. Pege se šire i zahvataju celu glavu, prelaze na vršni deo stabljike do glave. Između semenki se obrazuje gusta bela micelija, koja se kasnije pretvara u sklerocije.

Osnovni izvor zaraze u našim uslovima, predstavljaju: zaraženi ostaci suncokreta, u kojima gljiva ostaje u vidu micelije ili sklerocija, (u godinama jakih zaraza, veći broj sklerocija ostaje u zemljištu, ne gubeći vitalnost pri raznim uslovima isušivanja, vlaženja i izmrzavanja zemljišta), samonikle biljke suncokreta doprinose održavanju inokuluma u zemljištu, kao i prenošenje askospora vazduhom.

Mere zaštite:

Najefikasnija mera zaštite je plodored (5 do 6 godina ne gajiti suncokret na istoj parceli);

 Setva manje osetljivih hibrida suncokreta;

 Upotreba semena dobre klijavosti;

 Dezinfekcija semena fungicidima;

  Suzbijanje samoniklih biljaka.