Više od bilo koje druge vrste alkohola, vino ima neverovatnu sposobnost da utiče na više čula. Verovatno najveća ljubav, ali i složena nauka krije se upravo iza vina. Osim što u njemu regularno uživamo u svojim slobodnim trenucima, bez vina se ne može zamisliti nijedna proslava ili važan datum u našem životu. Njime ubijamo monotoniju svakodnevice, lečimo tugu i nazdravljamo za radost i srećne trenutke.

 Vino ne pleni samo svojim ukusom i osećajem prijatnosti koji stvara, već se ono može pohvaliti i mnogostrukim benefitima po naše zdravlje. Pre svega, ono poseduje pregršt važnih antioksidanasa, vrednih supstanci koje imaju ulogu da organizam štite od negativnih uticaja sredine u kojoj živimo. Baš na taj način, vino čini da duže ostanemo mladi i mladoliki, kao što nas štiti i od mnogih bolesti organizma ili važnih vitalnih organa.

Serviranje i ispijanje vina

 Kod ispijanja vina nije gušt da ga samo sipate u lepu čašu i popijete. Ceo ritual biranja, služenja, obraćanja pažnje na izgled čaše, temperaturu vina, tumačenje etikete i zatim predstavljanje vina daje posebnu draž. To je pravi ritual hedonizma i uživanja. Nakon toga, blago vrtenje čaše i oslobađanje aroma i mirisa vina, prvi gutljaj i buđenje čula, osećaja, sećanja…

Serviranje vina je nešto na šta treba obratiti dosta pažnje. Svako vino je drugačije, i zahteva drugačiji „tretman“ posluživanja, kako bi dalo svoj maksimum.

Idealna temperatura za serviranje vina

Crvena vina se serviraju nerashlađena, a to podrazumeva temperaturu od 15- 20 stepeni Celzijusa. S druge strane, zasigurno svoje belo vino volite rashlađeno, a stručnjaci kažu da je njegova idealna temperatura u opsegu između 7 i 11 stepeni.

Prava čaša za vino

Kada je vino u pitanju, verovatno najstrožija pravila važe kada je na redu odabir čaše za serviranje. Tip čaše varira u zavisnosti od vrste vina i za cilj ima da pruži sve što je neophodno kako bi piće pokazalo svoj pun potencijal. Pre svega, da bi vino kružilo po čaši i ispuštalo svoju aromu, neophodno je da odaberete čaše sa dugom i tankom drškom. Čaše veće zapremine biraju se kod crvenih vina, dok se za bela vina koriste one sa manjom zapreminom i užim obodom da bi se duže sačuvala njegova željena temperatura.

Pravilno sipanje vina

Postoji pravilo da se tamna vina sipaju toliko da ispune manje od polovine čaše, a zapravo je idealno da to bude jedna trećina zapremine čaše. Stvar je drugačija kada govorimo o belom vinu, jer se ono može sipati u malo većoj količini. U ovom slučaju, belo vino može ispuniti i polovinu čaše, a maksimalno može da ispunjava 60% zapremine čaše. Ova pravila ne važe kada su u pitanju penušavci, jer se oni jedini sipaju do samog vrha čaše.

 Dekantiranje vina

Pri posluživanju veoma starih, arhivnih vina neophodno je obaviti dekantaciju vina jer u toku dugog odležavanja vina u bocama, moguć je nastanak taloga (depota) od obojenih materija, tanina, kristala vinske kiseline i sl. Zbog toga je neophodno odvojiti bistro vino od taloga. Dekantiranje tj. odvajanje bistrog vina od taloga je delikatna operacija u kojoj se vino veoma polako uliva u posudu za dekantiranje, vodeći računa da talog ostane na dnu boce. Da bi se talog mogao vizuelno posmatrati u vinu, obično se dekantiranje obavlja pomoću sveće koja se postavlja u neposrednoj blizini grla boce, tako da somelijer može da gleda bistrinu vina i sve dok ide bistro vino, dekantiranje se nastavlja. U trenutku pojave taloga, dekantiranje se prekida. U toku dekantiranja, obavlja se provetravanje (aeracija) vina, tako da dolazi do odstranjivanja težih mirisa, koji su se stvorili u toku dužeg odležavanja vina u bocama. Crno vino posebno „oživi“ kad se provetri i odvoji od taloga.

Sabraž – otvaranje vina sabljom

Sabrage (sabraž) je veoma elegantan i zanimljiv način otvaranja penušavih vina.

Sabraž potiče iz Francuske, iz vremena Napoleonovih ratova. Spominje se da su francuske vojskovodje pri slavlju otvarali flaše na ovaj način, jer za standardni način nije bilo vremena, a osim toga je to bilo i interesantnije za dame koje su se nalazile u njihovom društvu.

Sabraž se izvodi većinom sabljom, ali mogu se koristiti i neki drugi predmeti sa oštrim ivicama, kao na primer tanjirić za kafu, kuhinjski nož…

Osnova je flaša kvalitetnog penušavog vina (šampanjca) rashladjena na 3-4 stepena Celzijusa. Pre nego što se izvede sabraž, treba skinuti kapicu i agrafu koja drži plutu, uzeti flašu za donji deo i postaviti je pod 45 stepeni. Potrebno je, potom,  naći var na falši (mesto gde je flaša sastavljana) i odseći vrh flaše na sledeći način – sablja bi trebala da se kliže po grlu flaše do samog vrha koji će odleteti po dodiru sa sabljom. Pritisak koji je u flaši grantuje da u flašu neće dospeti sitni delovi stakla.