Obična rujevina (Cotinus coggygria Scop.) je listopadni grm ili niže stablo iz porodice (Anacardiaceae). Dobro je razgranato, naraste preko 5 metara visine. Korenov sistem  je dobro razgranat, dubok do 1,5 m. Kora grana je u početku zelene boje, kasnije postane sivocrvena do sivkastosmeđa sa sitnim ljuskama.

Ruj se  može sresti u Južnoj Evropi, i u  toplijim krajevima Balkana, a najviše na mestima do 800 metara nadmorske visine.

Ruj ima   do 40% tanida (od toga oko 25% tanina), oko 0,2% etarskog ulja ( sa mircenom i pinenom), bojene materije (mircitrin), vitamin C,E.

Ruj ima antiseptička, antiupalna dejstva, takođe i efekat zatezanja. Antiupalno dejstvo čini ovu biljku dobrim lekom za mnoge bolesti. U ove svrhe se koriste listovi mladih grana ruja.

Ruj je moćan lek za razne upalne procese usne duplje. Oboljenja kod kojjih pomaže ova biljka su  afte, zadah, stomatitis, upala desnih i druge. Ruj je često i jedan od glavnh sastojaka pasti za zube ili vodica za usta.

Listovi se beru za  lečenja kada ovo drvo počinje da cveta i pre nego što se pojave plodovi. Beru se veoma pažljivo i treba voditi računa da se ne zgužvaju ili ne osuše.

Bitno je da da listovi ne budu vlažni, jer će u tom slučaju izgubiti veliku količinu tanina.

U vidu čaja za  unutrašnju primena ruj se uzima samo pod strogim lekarskim nadzorom. U tu svrhu jedna, dve supene kašike sitno iseckanih listova se prelije 1 l ključale vode. Kuvaju se oko 5 minuta i ostave se oko sat vremena da odstoje.