Kako se gaje jagode na foliji

Jagoda je vrlo prilagodljiva voćna vrsta, koja se može uspešno gajiti na različitim staništima i u mediteranskoj i kontinentalnoj klimi. Pri izboru mesta za zasnivanje zasada važnije smernice trebalo bi naći u pristupačnosti lokacije (putna mreža, radna snaga i  tržište), kao i obezbeđenosti i dostupnosti vode za navodnjavanje, što je uslov profitabilne proizvodnje.

Sorte ranijeg sazrevanja trebalo bi gajiti na južnim ekspozicijama, sorte pune sezone po mogućstvu na ravničarskim parcelama, dok kasnije sorte na severnim padinama. Najpogodnija su zemljišta ujednačene strukture i teksture (kao što su peskovito – ilovačasta ili peskovito – glinovita zemljišta, napr. aluvijum- rečni nanos), kao i druga, koja omogućavaju dobru prozračnost i ne zadržavaju previše vode u rizosferi.

Revolucija u tehnologiji gajenja jagode nastala je od primene folija, koje su prvo postavljane na ravno zemljište, a zatim na formirane bankove, koji imaju veći broj prednosti od gajenja na golom zemljištu: folija zadržava vlagu i toplotu u zemljištu; nema razvoja korova; povećan je rast i prinos 30 do 40 %; sazrevanje je ubrzano do 6 dana, dobijaju se znatno kvalitetniji plodovi, koji ne leže na zemlji, pa je i lakša berba. Bankovi dodatno podstiču bolju zagrejanost zemljišta u zoni korenovog sistema, drenažu i aeriranost zemljišta, ali i lakše obavljanje svih ručnih poslova u zasnovanom zasadu.

Bankovi trebalo bi da su širine 0,6-0,8 m, visine oko 0,2 m, sa međusobnim odstojanjem oko 0,5-0,7 m.

Širina folije koja se najčešće koristi iznosi 120 cm, debljina folije tebalo bi da je bar 50 mikrona, dok boja folije zavisi od područja gajenja i izabranih sorti ( u našim uslovima najbolje rezultate daju srebrna i crna folija).

Sve više u praksi pri zasnivanju ovakvih jagodnjaka koriste se folije sa već formiranim rupama na određenom rastojanju.

U savremenoj voćarskoj praksi, danas, najjednostavniji način formiranja bankova i postavljanja folija je pomoću za to specijalno namenjenih mašina, koje uz formiranje bankova ujedno postavljaju i kapajuće trake, a preko njih zatežu foliju. Pri ovako obrazovanom sistemu gajenja, jagoda se najčešće sadi  u vidu dvostrukih redova na jednom banku, pri čemu je rastojanje između redova 0,30-0,40 m, a međuredno rastojanje biljaka 0,25-0,40 m, zavisno od bujnosti sorte.

Za razliku od gajenja jagode u plastenicima i staklenicima, u kojima se, uglavnom koristi metod dvostrukih redova na folijama- radi ekonomičnijeg iskorišćavanja prostora, pri gajenju ove vrste na otvorenom polju, zavisno od izabrane sorte, sistema gajenja, primenjene agrotehnike, berbe i drugih činilaca, koriste se uži, jednoredni redovi na gredicama pod folijama, uz kraća međuredna rastojanja, koja omogućuju realizaciju kvalitetnih pomotehničkih mera, lakšu berbu i bolju zaštitu živića jagode.

U našim uslovima proizvodnje sadnja jagode na foliji najbolje se pokazala u periodu od početka jula do sredine avgusta. Tako posađeni živići daju veći prinos u sledećoj godini, jer se bolje ukorenjuju i lakše obrazuju cvetne pupoljke.

Zavisno od vremena kada se želi postići prvi rod, biramo odgovarajući sadni materijal. Za dobijanje roda u godini sadnje, obavljamo sadnju sredinom jula, uz korišćenje frigo živića kategorije A+ ili A++. U zatvorenim prostorima sa kontrolisanom atmosferom, sa optimalnom ishranom može se ostvariti prinos 100 do 200 grama/biljci od septembra do oktobra.

Mogu se koristiti i kontejnerske sadnice, koje, generalno, daju veći rod.

Kada ne očekujemo prinos u godini sadnje, koristimo frigo živiće kategorije „A“, pri čemu sadnja se obavlja do 20. avgusta, a tada se prvi cvetovi posle sadnje frigo živića moraju eliminisati.

U proizvodnji se primenjuje i prolećna sadnja, tokom aprila. Tada prvi rod jagoda sazreva posle 1,5 do 2 meseca, a značajniji rod je u maju-junu sledeće godine.

Ukoliko se sadnja obavlja u septembru i oktobru imaćemo najnepovoljnije uslove za gajenje. Taj rizik je prvenstveno zbog štetnog delovanja ranih jesenjih i zimskih mrazeva, jer se kasno posađeni živići nedovoljno ukorene, zbog čega može doći do njihovog sušenja i izmrzavanja.

Dakle, od samog izbora sadnog materijala živića jagode, kao i od vremena sadnje direktno zavisi i prinos i kvalitet plodova jagode

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

02.04.2024.

Kako do krupnijeg ploda borovnice

08.03.2024.

Kroz šljivike i livade kod porodice Vajić

08.02.2024.

Kako trenutna temperatura utiče na voće

05.02.2024.

Savetovanje o proizvodnji voća

30.01.2024.

Kakav je izvoz bio prošle godine

23.01.2024.

Šta kažu stručnjaci o rezidbi

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca