Odrastao sam u pčelarsko porodici, ispod planine Mahnjače kod Teslića koja je to radila na starinski način vrškare. Za vreme ratnih godina prešli smo na košnice nastavljače, da bi dolaskom u Grocku 2013. počeo ponovo sve ispočetka ali ovaj put sa namerom da to radimo profesionalno što nam polako polazi za rukom, priča nam Zeljko Željko Stanković, je iz sela Beganca, kod Grocke.
Sada pčelar sa 200 košnica, tipa LR sa tendencijom daljeg povećanja broja košnica a i palete proizvoda.
Pčelinjak je postavljen u Begaljici, tu ima izuzetnu pašu prvog bagrema i livade. Kad završi vrcanje bagrema, ostavi jedan deo košnica da mu sakuplja livadu pošto je specifičnog ukusa. Drugi deo pčelinjaka seli u Banatski Karlovac,na suncokretovu pašu. Još mu je neostvarena želja da uhvati drugi bagrem, a to će verovatno na Homolje ili Rudnik, jer i ljudi više vole da imaju med sa viših planina. Sa Željkom radi i njegova supruga, rade i online prodaju. Planiraju da pređu u PDV i da budu komercijalno gazdinstvo, jer će od sledeće godine imati API komoru. Njihovo domaćinstvo će primati goste da uživaju u blagodetima API komore, udisanju vaduha iz košnice. Uvezli su opremu iz Slovenije, specijalizovane firme za medicinsku opremu, uradili su temelj, ostaje još drveni deo te kućice da se odradi i nada se da će sledeće sezone početi primati prve goste.
Kada je u pitanju prinos, on je zadovoljan, za bagrem je imao 17,5 kila po košnici bez imalo šećera, bez prihrane. Imao je oko 14 kilograma livade, a oko 30 kilograma suncoketa po društvu. Savetuje sve mlade pčelare, da preostali med ne daje nakupcu, nego da naprave neke proizvode.
Učesvovali su na dva Međunarodna takmičenja u Tuzli i dobili su zlatne medalje za suncokret, livadu i bagrem. Učestvovali su i na tamičenju u Banatskom Karlovcu „Devojački bunar“, gde su osvojili tri zlatne medalje za sortne medove i livadski med.
-Trenutno u ponudi imamo livadski med, bagremov med, suncokretovi i lipov med. Takođe pravimo razne imuno mešavine sa livadski medom polenom propolisom i raznim lekovitim semenkama, korismo orah, koristimo brazilski, indijski,i lešnik. Proizvodimo i propolis, koji je ručno skupljen iz košnica, u kome se nalaze prirodni antibiotici, koji su još neispitani, priča nam Željko.
Ističe da u njegovoj porodici niko nije bolovao od korone, zahvaljujući tom preparatu. Imaju i tartufe u medu. Tartufe bere sam Željko kako on kaže iz „zezanja“, tartufe stave u bagremov med, prethodno se kuva u šardone vinu ili u nekom drugom belom kvalitetetnom vinu. Pravljenje ovih tartufa u medu mu predstavlja hobi, kao nam priča Željko godišnje propadne oko 80 tona tartufa samo zbog neiformisanosti ljudi.