Demonstracija u radu nove tehnike i tehnologije ZZ „Žitopromet“ iz Kikinde i Kompanije Kite doo Novi Sad – traktori, kombajni, balirke, teleskopski manipulatori, JD link, mašine za obradu zemljišta, prskalice i transportna tehnika obeležila je tematski skup pod nazivom „Uz zadruge dosavremene mehanizacije“ koji je inicirao Zadružni savez Vojvodine.

Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine rekla je da se poruka ovog skupa nalazi u njegovom nazivu. -Cilj ovog događaja je da uz zadruge dođemo do savremene mehanizacije i novih tehnologija i na taj način postanemo konkurentniji na tržištu, produktivniji u poljoprivrednoj proizvodnji posebno imajući u vidu da kaskamo za produktivnošću rada koja se ostvaruje u Evropi. U uslovima kada su troškovi inputa i ulaganja u proizvodnju sve viši i da je to trend koji je počeo prošle, a progresivno nastavljen ove godine, moramo naći način da budemo konkurentni. Zajedničko ulaganje preko zadruga sigurno je jedan način za to, a investicije  su svakako najkvalitetniji način, poručila je Nestorov Bizonj.

Prema njenim rečima, iskustva zadruga koje su ulagale u novu poljoprivrednu mehanizaciju govore da su one rešile i probleme u obradi zemljišta kod svojih zadrugara, povećale produktivnost rada i prinose, a u celini snizili troškove proizvodnje što je danas ključno i na tomei u budućnosti treba raditi. Ona je naglasila da napredak donosi udruživanje i zajednički rad.

-Pomoć zadrugama svakako bi bila i izmena poreske politike. Država s’ jedne strane podstiče ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju kroz različite vrste podsticajnih mera, kojih je potrebno još više jer zahtevi prevazilaze raspoloživa sredstva, a s’ druge strane poreska politika ne prepoznaje ni specifičnost zadružnog organizovanja niti neki drugi oblik organizovanja poput mašinskih prstenova. Usluge koje idu od zadruge prema zadrugarima oporezuju se redovnom stopom poreza. To je destimulativna poreska politika. Posebno bih napomenula da zadruga i zadrugar suštinski zasnivaju zajedničku proizvodnju i to je dodatni argument da se podsticajna politika nastavi, a da se poreska politika prilagodi.

Tu mislim na oslobađanje usluga obrade poljoprivrednog zemljišta od poreza, naglasila je Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnogsaveza Vojvodine.Izvršni direktor Kompanije Kite doo Đorđe Mišković do sada je ovu godinu ocenio kao dobru kada je reč o prodaji poljoprivredne mehanizacije posebno kada se u obzir uzmu klimatski uslovii druge okolnosti na svetskom tržištu koje se prelamaju i kod nas.-Očekivano je da će uvoz traktora biti oko 2.000 komada, a možada i više što zavisi od toga kojom brzinom će se dodeljivati rešenja za programe IPARD II i nacionalne mere kao i podrške AP Vojvodine i lokalnih samouprava. Nama je drago što je Zadružni savez Vojvodine, uz pomoćZZ „Žitopromet“,  kreirao ovakav događaj na kojem je Kompanija Kite doo predstavila najsavremenije mašine iz svoje ponude. Težimo da se Kompanija „John Deer“  predstavi i kao ponuđač tehnologije. Kroz buduće kreiranje tehnoloških karti, uz ponudu semena, đubriva i sredstava za zaštitu bilja, želimo da se predstavimo kao kompanija koja je sposobna da zatvori repro-celinu i da tržištu po konkurentnim cenama ponudi finalni proizvod, rekao je Mišković.

On je napomenuo da struktura i veličina poseda diktiraju nabavku mehanizacije te da zemljoradničke zadruge i privredna društva kupuju „krupnije“ mašine. – Sada su najtraženiji traktori snage do 100 KW jer su oni uvek predmet subvencija koje se daju manjim gazdinstvima kojima razvoj predstoji. Međutim, značajano interesovanje vlada za trakrore od 155 KS i 195 KS zbog prednosti konzervacijskog sistema obrade i obavljanja više operacija u jednom prohodu što donosi značajne uštede.

Uvek kažemo da na tržišne cene poljoprivrednih proizvoda ne možemo uticati ali možemo na samnjenje troškova, naglasio je izvršni direktor Kompanije Kite doo, Đorđe Mišković. Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije naglasio je da je jedan od razloga za udruživanje u zadruge i kriza, što svetska, što domaća. -Naravno mi uvek insistiramo na ekonomskom faktoru, odnosno da ljudi prepoznaju interes. Insistiramo da dobra zadruga nabavi kvalitetnu mehanizaciju koja zadovoljava potrebe zadrugarai kooperanata. Mehanizacija u vlasništvu zadruga mnogo je povoljnija od one u privatnom. Ako zbijemo redove i udružimo se u zadruge tereti krize se lakše prebrode, što je i istorijska činjenica.Kada pogledamo razvijenije zemlje u EU i tamo je zadruga ključ razvoja poljoprivrede, rekao je Mihailović.

Problem postoji kod novoformiranih zadruga kada je reč o obezbeđenju sredstava jer banke traže poslednja tri bilansa. U tom slučaju zadrugari garantuju za poslovni projekat poput kupovine nove mehanizacije, izgradnje skladišnih kapaciteta i sl. -Zajedno sa Zadružnim savezom Vojvodine insistiramo da Ministarstvo privrede pomogne kod startapova jer za mala i srednja preduzeća oni postoje preko Fonda za razvoj ili Razvojne agencije Srbije, a zadruge se upravo svrstavaju u ove kategorije. To bi novoosnovanim zadrugama olakšalo početak rada. Kod postojećih zadruga imamo pozitivne finansijske izveštaje i njima nije problem da dobiju kredite od banaka, napomenuo je Mihailović. Kako je rekao Marko Đurulov direktor „Žitopromet“ iz Kikinde, zemljoradničke zadruge koja je bila domaćin ovog tematskog skupa,  da bi zemljoradničke zadruge došle do novca za kupovinu nove mehanizacije neophodna im je pomoć države. „Žitopromet“ je na konkursu Ministarstva za brigu o selu i programa IPARD dobio sredstva.

 -Nadam se da će i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo takođe raspisati konkurs namenjen zadrugama jer zadrugarstvo u Srbiji treba da se razvija i da ima budućnost. Bez obzira na okolnosti ulagati se mora. Kupovinom nove mehanizacije dobijamo na kvalitetu obrade zemljišta. Mi smo već naručili neke mašine i nadamo se da ćemo razliku u ceni nadoknaditi poskupljenjem naših proizvoda, rekao je Đurulov. On je napomenuo da ova zadruga kupuje najnovije mašine sa satelitskim navođenjem što znači da praćenje rada, potrošnje goriva, učinka tokom dana može da se prati mobilnim telefonom. Na ovaj način smanjuje se ulog po katastarskom jutru, a ova zadruga na svojim njivama, koje se prostiru na 800 hektara, uzgaja  pivarski ječam, pšenicu, suncokret i kukuruz. Sušu je najbolje podneo suncokret i ako je prinos umanjen za 30 odsto u odnosu na višegodišnji prosek.

-Cena suncokreta nije povoljna za nas proizvođače. Uspećemo da pokrijemo neke troškove, a na kraju godine ćemo videti šta kaže računica. Rod kukuruza je takođe umanjen za 30-40 odsto i iznosi 3-4 tone po hektaru. Ostavićemo ga na čuvanje i čekaćemo bolju cenu.  Mi smo zemlji dali sve ali nam ona zbog izostanka padavina nije uzvratila. Poljoprivrdna proizvodnja zasniva sena višegodišnjem planiranju tako da se nadamo da će sledeće godine biti više kiše i da ćemo nadoknaditi ovogodišnji minus. Na kraju godine, kada podvučemo crtu, videćemo koliko će nam ostati za dalja ulaganja. Kukati ne možemo, a ulagati moramo, zaključio je Đurulov.Događaju je prisustvovao i ministar za brigu o selu u tehničkoj vladi Milan Krkobabić koji je ovom prilikom poručio da je za novi ciklus pomoći zadruga obezbeđeno 500 miliona dinara, te da će konkurs za njihovu raspodelu biti otvoren uskoro, kada se za to steknu tehnički uslovi.