Erozioni procesi mogu trajno ugroziti zemljište koje je namenjeno podizanju vinograda, tako da se pravovremeno moraju preduzeti mere protiv nje.
One se realizuju pre podizanja, za vreme podizanja vinograda, kao i u toku njegove redovne eksploatacije i zavise direktno od njenih činilaca.
Kako se vinogradi, pretežno, nalaze na strukturnim zemljištima, ona su više izložena vodenoj eroziji. Da bi se ona sprečila sprovode se mere konzervacije zemljišta i vode. Onemogućavanjem erozije zemljišta sprečava se i oticanje vode kao činioca erozije. Trebalo bi stvoriti uslove da zemljište što više upija vodu, a da višak vode otiče, bez narušavanja strukture zemljišta.
Moć zemljišta da upija vodu povećava se popravkom strukture zemljišta, što se postiže povećanjem količine humusa, odnosno đubrenjem organskim đubrivima. Takođe, efikasno je i zasejavanje trava koje se upotrebljavaju za zelenišno đubrenje.
Popravkom fizičkih osobina zemljišta može se samo delimično smanjiti stepen erozije. Ukoliko je pad terena veći, samim tim i brzina oticanja vode je veća, čime je jača i eroziona snaga vode. Takođe, i dužina redova sa podužnim padom terena može znatno uticati na moć erozije. Ukoliko su redovi duži, utoliko je eroziona snaga veća. Da bi se to onemogućilo, vodotoci u redu moraju se prekidati da bi se voda u slivu prekidala i infiltrirala u dublje slojeve zemljišta. Zato, na strmim terenima redove sa vinovom lozom trebalo bi postavljati poprečno u odnosu na pad terena.
Od bioloških mera borbe protiv erozije mogu se primeniti sledeće:
– Zasnivanje zasada šumskog drveća van vinogradarskog područja,
– Povećanje humusa u zemljištu unošenjem većih doza organskog đubriva,
– Setva trava za zelenišno đubrenje i zatravljivanje,
– Postavljanje špalira vinove loze poprečno na pravac pada terena, i dr.
Mehaničke mere, koje se najčešće primenjuju su:
- Obrazovanje terasa sa terasnim platoima,
- Formiranje kanalske mreže,
- Izgradnja brana i manjih alumulacija za prihvatanje vode.
Mnogi tereni namenjeni podizanju vinograda su jako strmi za zasnivanje vinograda da se moraju terasirati zbog prilagođavanja mehanizaciji prilikom obrade zemljišta, nege i zaštite i drugih poslova.
Na velikim nagibima vinograda, stalna je opasnost od svlačenja sitne i rastresite zemlje sa viših položaja na niže. Tome naročito doprinosi rigolovanje zemljišta. Tako se čokoti na višim položajima ogoljuju čime se izlažu opasnosti od sušenja leti i izmrzavanja zimi. Čokoti u podnožju, usled svlačenja zemlje bivaju više zatrpavani, što ometa ne samo obradu, već i negu takvih čokota.
