Da bi proces klijanja mogao da počne potrebno je da su obezbeđeni temperatura, voda i vazduh (kiseonik). Upijajući vodu zrno očinje da bubri, ubrzo nastaju hemiske promene u zrnu. Pod uticajem fermenata razlažu se složena organska jedinjenja nerastvorljiva u vodi (skrob,belančevone,masti i dr).
koja prelaze u rastvorljiva jedinjenja i služe kao hrana klici u njenom daljem rastu. Klica počinje da raste. Prvo korenčić klice dobija omotač i dalje raste, zatim raste primarno stablo (pupoljak sa začetim listovima) koje takođe probija omotač i izlazi napolje.Pšenica klija na temperaturi 1-2 stepena C, ali pri ovoj temperaturi klijanje teče veoma sporo. Povećana temperatura ubrzava proces klijanja. Optimalna temperatura je 15-20 stepeni C i tada seme klija za 2-3 dana. Maksimalna temperatura za klijanje je 35 stepeni C. Da bi zrno klijalo treba da upije vode 40-50% od ukupne mase zrna. Zato na brzinu klijanja utiče i vlažnost zemljišta. Povoljna vlažnost zemljišta je 60-90 % od punog vodnog kapaciteta. Pšenica klija sa 3-5 korenčića koji rastu u dubinu. Odmah po izbijanju korenčića, primarno stablo probija omotač i sa klicinim listićima raste ka površini zemljišta. Na površini se bezbojni klicini listići otvaraju pri čemu izlazi prvi zeleni list.
Sa pojavom prvog pravog zelenog lista na površini zemljišta, počinje faza nicanja.Sa nicanjem biljke prelaze na autotrofnu ishranu. Minimalna temperatura za nicanje je 4-5 stepeni C. Ako su srednje dnevne temperature pri setvi u jesen ispod 5 stepeni C (što se dešava pri kasnoj setvi ) nicanje će nastupiti tek u proleće kada se temperature povećaju iznad 5 stepeni C. Pri povoljnim uslovima vlažnosti zemljišta i povoljnoj temperaturi vazduha (15-20 stepeni C), pšenica niče za 6-9 dana. Pored temperature i vlažnosti zemljišta na brzinu nicanja značajno utiče i dubina setve.Pri dubokoj setvi potrebno je duže vreme da stabaoce probije dublji sloj zemljišta da bi izašlo na površinu. Da bi ono probilo 1 cm sloja zemljišta potrebna je suma srednjih dnevnih temperatura od 10-12 stepeni C. U kupna suma srednjih dnevnih temperatura za period setva-nicanje pri manjoj dubini setve biće manja dok je pri većoj dubini veća, ali se u proseku kreće 100-120 stepeni C.
