Aleksandra Đorđević, rođena beograđanka, pre 13 godina se zbog ljubavi doselila u  selo Donja Vrbava kod Gornjeg Milanovca. Kada je prvi put  posetila Donju Vrbavu, desila se ljubav na prvi pogled, i ostala je tu, jer je želele da joj dete živi na selu.

-Počela sam da se bavim pčelarstvom pre nekih 10 – tak godina. Od kuma smo dobili  dobil pet  društava na poklon. Prvih par godina suprug je vodio računa o njima, ali zbog posla nije mogao u potpunosti da im se posveti. Zbog toga sam ja preuzela brigu o njima i jednom kada sam ušla u taj čarobni svet, više nema nazad, priča nam Aleksandra.

– Sada posle 10 godina moj pčelinjak broji 100 društava. Počelo je kao hobi, a sada se pretvorilo u pravi posao. Posao koji radim sa neizmernim zadovoljstvom i uživanjem i težnjom ka boljem. Jer pčele vas prosto teraju da budete bolji, ističe Aleksandra.

-Ono na šta sam najviše ponosna, donela mi je FB  stranica „Pčelu Boginju prirode“ i neraskidivo prijateljstvo sa dve divne pčelarke Majom Gršić,  iz Rume i Tanjom Đorđević iz Vlakča kod Topole. Napravile smo FB  da znanjem i iskustvom pomognemo svim početnicima u pčelarstvu, naročito ženama Naravno  i mesto predsednice DP Matica iz Gornjeg Milanovca. Društvo postoji više od pola veka, i prvi put ja na čelu društva žena.

Naše udruženje je veliko, sa više od stotinu  članova, jedno od većih u Srbiji, a sigurno ima još toliko pčelara na području naše opštine, koji nisu članovi. Ovom prilikom ih pozivam da nam se pridruže, jer uvek imamo značajnih dešavanja. Organizujemo predavanja, odlaske na sajmove pčelarstva, okupljamo se svakog četvrtka da razmenimo mišljenja i iskustva. Uvek ima nešto novo da se nauči, puno je kolega pčelara koji nesebično dele svoje znanje. Subvencije su veće osim po košnici koje dobijamo od Ministarstva poljoprivrede, imamo i pomoć od lokalne samouprave.

– Stacionarno pčelarenje teško da može da donese neke veće količine meda, zbog toga Aleksandra seli pčele. „Postoji jedna stara izreka da ‘’med na osovini rađa“ i definitivno je istina! Ja ih selim na raniji bagrem, prema Kragujevcu, na niže nadmorske visine i onda ih vraćam ovde, na stacionar.  Prinosi na bagremu su sasvim solidni, dok je na suncokretovoj paši ova godina bila rekordna po prinosima u mom slučaju i preko 50 kg po košnici.

Đorđevici pčelare sa DB košnicama.

Aleksandra puno radi na edukaciji potrošača o značaju pčelinjih proizvoda. Ima redovnu rubriku u lokalnim Takovskim novinama, gde joj  je pre svega cilj da ljudima objasni  značaj pčela i njihovih proizvoda za zdrav život.

Tržište po njenim rečima za prodaju meda je raznoliko. Najviše prodaje u  Gornji Milanovacu , Beogradu, ali i drugim  delovima Srbije. Jako puno znači reklama, najviše putem Facebooka, ali je najbitnija preporuka.

-Pčelarstvo mi je donelo mnogo lepih momenata u životu. Najlepša su prijateljstva između nas pčelara, jer tačna je izreka da samo pčelar, pčelara može da razume. Pčele su mi donele jedan mir i spokoj, zdrav život, težnju da stalno učim i usavršavam se. Brojna poznanstva i saradnju sa velikanima srpskog pčelarstva.  Pčele su savršena bića, organizovana, mi pčelari smo tu samo malo da im pomognemo. Kada im date neizmernu ljubav, one vam na pravi način vraćaju, priča nam Aleksandra za kraj.