Pod pojmom skladišnih bolesti podrazumeva se skup više uzročnika koji inficiraju plodove još u vreme vegetacije, međutim simptomi se javljaju nakon berbe i najviše se ispoljavaju u skladištu, tj. u hladnjačama. Na našim prostorima najviše štete uzrokuju Gleosporium spp, Penicillium spp, Monilinia fructigena, Venturia inaequalis i u manjem obimu Botrytis cinerea.
Venturia inaequalis prouzrokovač čađave krastavosti plodova jabuke može zaraziti plodove jabuke ako dođe do dužeg perioda vlažnosti tokom leta, pa čak i u jesen za vreme berbe. Oštećenja su karakteristična, u vidu crnih krasti na plodovima koja mogu proći neopaženo na ulasku u skladišne objekte. Takvi plodovi se teško čuvaju, a mogu se javiti i naknadne štete od sekundarnih zaraza.
Gleosporium spp obuhvata više uzročnika, a zajednički naziv za oštećenje je tzv. Volovsko oko, smeđe pege su karakteristične i lako prepoznatljive. Na jednom plodu se može javiti od jedne do više pega nakon čega ceo plod satruli. Plodove zaražava kroz lenticele ili mehaničke povrede i rane od insekta.
Prouzrokovač truleži plodova, Monilinia fructigena je još jedna od čestih i lako prepoznatljivih bolesti, prisutna kod jabuke. Do zaraze može doći u polju, ali i isto tako u hladnjači, od zaraženih plodova pri višim temperaturama. Na pokožici ploda razvijaju se smeđe pege, zahvatajući kasnije ceo ili većinu ploda. Zatim na plodu se javljaju koncentrično poređani žuto-sivi jastučići. Pored spomenutih simptoma u skladištu se javlja i crna ili sterilna monilija- monilia sterile. Plodovi postaju crni ili tamnoljubičasti, atkivo ispod pokožice je smeđe.
Penicillium expansum prouzrokovač meke truleži jabuka oštećuje plodove jabuka i u polju, a kasnije i u skladišnim objektima. U početku se prepoznaje po beličastom micelijumu, koji kasnije prelazi u žućkastu do tamnozelenu prevlaku. Truli plodovi imaju karakterističan, neprijatan miris. Posebno velike štete izaziva u skladištima sa slabim provetravanjem, pa se prenosi i na ambalažu.
Takođe i prouzrokovač sive plesnivosti Botrytis cinerea se prenosi iz polja u skladište zaraženim plodovima, a može biti unešena i nečistom ambalažom. Zaraženi plodovi trunu i polako se smežuravaju dok se spoljašnji deo ploda odvaja od mesa poprimajući pergamentni oblik.
Mere zaštite su pre svega preventivne i podrazumevaju da se plodovi koji se skladište budu u najboljem fiziološkom i zdravstvenom stanju. Znači dobra poljoprivredna praksa (primena svih agrotehničkih i hemijskih mera u skladu sa potrebama), zatim dobra higijena skladišnih objekata i ambalaže (dezinfekcija, pranje i ostalo) i odgovarajuće vreme i način berbe u zavisnosti od vremena plasmana voća (duže ili kraže čuvanje).
