Budžet Ministarstva za poljoprivedu biće uvećan kroz rebalans za 16,5 milijardi dinara i iznosiće 78,5 milijardi dinara, rekla je danas ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

Na sednici Skupštinskog odbora ona je navela da će direktna davanja, uglavnom preko Uprave za agrarna plaćanja biti 15,5 milijardi dinara.

Ministarka je rekla da je planirano davanje pomoći i našim ljudima na KiM u iznosu od 200 miliona dinara.Prema njenim rečima, do kraja godine biće isplaćena pomoć za proizvođače suncokreta, a već je doneta odluka o meri podrške proizvođačima šećerne repe za sledeću godinu koje će biti 35.000 dinara po hektaru.

U budžetu su predviđena i sredstva za deo kamata koje će banke reprogramirati kroz kredite, što je jedna od podrški.

Najavila je i podršku od 20 dinara po litri goriva koja će biti realizovana do kraja godine, te 15.000 tona merkantilnog kukuruza što će biti pomoć uzgajivačima mlečnih krava, javlja Tanjug.

Dragana Đorđević iz Ministarstva finansija rekla je da je razdeo budžeta Ministarstvu poljoprivrede kroz rebalans uvećan za 26,6 odsto.

Rekla je da će kroz rebalans poljoprivredni budžet biti 5,3 učešća u ukupnim prihodima budžeta, a da će preko 37 odsto ukupnih državnih subvencija kroz rebalans biti za poljoprivredu.

Poslanik Dejan Bulatović kazao je da se mora dati vremenski okvir isplate dugova poljoprivrednim proizvođačima, kao i kada će biti novi konkursi za državne subvencije.

On je ocenio da je mnogo malih farmi, posebno goveda, već ugašeno, i ocenio da se tako gase i sela.

Ministarku je pitao o mogućnosti za povratak govedarstva u Srbiju, jer je sada stočni fond desetkovan.

Bulatović se založio za povećanje robnih subvencija kao podršku stočarstvu, kroz donaciju hrane za životinje i istakao da bi ta pomoć morala da stigne i do onih koji imaju kravu ili dve.

Poslanik Nenad Mitrović rekao da zbog ograničenja mandata na dve godine razgovor može da bude bespredmetan jer se tek u planovima od pet pa na više godina može uraditi nešto vidljivo.

Načelno on je ocenio da je planirano povećanje nedovoljno za poljoprivredu, jer su problemi veliki.

Kako država misli da razvija stočarstvo ako nema jaku veterinarsku službu na terenu, svi koji se bave tom praksom su na egzistencijalnom minimumu, zapitao se on i upozorio na smanjenje budžetskih davanja za veterinu.

Pojedini članovi odbora založili su se da se odmah ne odgovora na postavljena pitanja, već da se odgovori daju na posebnim sednicama odbora koje će biti organizovane u budućnosti.

Otvorena su pitanja malih subvencija i dugova odnosno neisplaćenih subvencija.

Bilo je zalaganja i za povećanja budžeta Uprave za zaštitu bilja.

Postavilo se pitanje i suštine troškova usluga po ugovoru navedenih u predlogu rebalansa.

„Ne mogu da se složim da se poljoprivrednicima ne daje, možda može više, i to nije sporno”, rekla je ministarka odgovarajući na pitanja.

Dodala je da sa rebalansom Uprava za agrarna plaćanja izlazi na 61 milijardu dinara u 2022. godine, i ocenila da je to ozbiljno ulaganje.

Pozvala je poslanike da se vide na kraju godine pa da razgovaraju o tome šta je u međuvremenu realizovano.

Najavila je da će intenzivno raditi 2023. godine na uvođenju e-agrar sistema, od koga se puno očekuje.