Dimitrijev otac je 1974. godine  počeo da se bavi pčelarstvom kupivši  pet  košnica. Od samog početka Dimitrije Nankovski  je pomagao ocu, a kasnije preuzeo vođenje pčelinjaka.

“Posle dosta  godina napornog rada osetio sam da  sam izučio pčelarski zanat i da mogu sam da radim. To je bio jedan fantastičan osećaj, a pogotovo kada posle toliko godina rada možete na ravnopravnoj osnovi da razgovarate sa svojim kolegama pčelarima ”, kaže Nankovski.

-Da bi se maksimalno iskoristile pčelinje paše, pčelinje zajednice treba da budu veoma jake, što često nije slučaj. Jake pčelinje zajednice će dobro iskoristiti i ranu voćnu pašu, a pčelinje zajednice je moguće pripremiti i za tu pašu. Ako se stacionirani pčelinjak opredeli za drugu proizvodnju a ne za med, onda čak nisu ni bitne intenzivne paše. Dovoljne su i tihe paše, koje su idealne za uzgoj matica, paketnih rojeva ili sakupljanje matičnog mleča, ističe Dimitrije.

Dimitrije sada ima 42 košnice.  Jedan pčelinjak se nalazi pored porodične kuće u Varevu, ( prigradsko naselje na 3,5 km od Raške). Na njemu se nalaze društva koja su novo formirana i zajednice slabije jačine kojima je potrebna prihrana, a drugi pčelinjak se nalazi u selu Brvenica na 16 km od Raške u prelepoj  prirodi koja je očuvana od bilo kakvog zagađenja.

– Bavim se stacioniranim pčelarenjem, ali par loših godina vezanih za naš kraj što se tiče pčelanjenja navode me na razmišljanje da se moram posvetiti i seljenju pčela na medonosne predele, priča nam Dimitrije i dodaje: U okolini Raške uglavnom se  radi o mešavini cvetnog i livadskog meda, a vrlo često imamo šumski med. Retko kada imamo bagremovog meda zbog ranih jutarnjih mrazeva početkom proleća.

Do njegovim rečima prinos varira iz godine u godinu. Bilo je i godina kada je prinos bio 40 kg po košnici, sa sada je to obično 15 do 20 kg.

Nažalost  ove godine u ovom  kraju prinosa kod  većine pčelara nije bilo,  ili ga je bilo oko 5 kg  po košnici.

-Ovo je jedna od najlošijih  godina  od kad pčelarim, i nije samo kod mene neko i kod drugih pčelara u okoline Raške, ističe Dimitrije.

-Imam i subvencije po košnici, 800 dinara, ali to u ovoj lošoj godini ne može da mi pomogne. Od lokalne samouprave sam jednom dobio subvencije za košnice.

U poslu mu pomaže porodica i zet  koji je penzioner i bivši pčelar Svoj med plasira poznanicima na teritoriji opštine  Raška, poznanicima u Beogradu, 2020. i 2021. Dimitrijem med je stigao i u Sloveniju.

–Pčele svake godine tretiram protiv varoe i to u avgustu štapićima Super Stripa, a u  novembru  oksalnom kiselinom. Pripreme za zimu sa hranom zavise od njihovog unosa. Pošto  pčelarim sa DB 12 u medištu hranu koje donose ostavljamo pčelama za zimu, a ukoliko to nije dovoljno vršim prihranu šećerom kontrolisano. U januaru dodajem pogače za prihranu, ističe za kraj Dimitrije.