Berba kelja pupčara

U baštenskoj proizvodnji aktuelna je berba kelja pupčara. Kelj pupčar se bere odozdo nagore sukcesivno od oktobra do januara dok se na velikim površinama kelj bere jednokratno u novembru.

Kelj pupčar je u čačanskom kraju malo poznato povrće, pa se zato i veoma malo gaji. U poslednje vreme čine se pokušaji da se gajenje ovog cenjenog povrća proširi. U zapadno evropskim zemljama kelj pupčar se gaji masovno. Za ishranu kod kelja pupčara koriste se razrasli pupoljci, glavičice koje se formiraju na stablu u pazuhu listova.

Kelj pupčar je kultura umereno tople i vlažne klime. Ova kultura veoma dobro podnosi mrazeve, s toga je ovo povrće pogodno za kasno jesenju i zimsku potrošnju. Veoma lako podnosi mrazeve do 10o S, a podnosi i kratkotrajne mrazeve od 15 do 20o S bez značajnog oštećenja. Za naše uslove kelj pupčar je veoma zahvalna kultura, jer se može gajiti kao druga kultura posle skidanja ranih povrtarskih ili ratarskih useva, ali se mora imati u vidu njegova prilično duga vegetacija. Gajenjem kelja pupčara u smeni sa drugim kulturama obezbeđuje se veoma intenzivno korišćenje zemljišta. Gaji se najčešće iz rasada, mada se može proizvesti i direktnom setvom iz semena. Pri proizvodnji iz rasada može se sejati u martu i aprilu u različitim vrstama zaštićenog prostora da bi se rasadio u aprilu ili maju za letnju, odnosno jesenju potrošnju. Međutim, u našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva vrši krajem maja, a rasađuje krajem juna ili početkom jula. Sadnja ne sme da kasni, jer ako se zakasni glavičice ostaju sitnije i nedovoljno formirane, uz to su slabijeg kvaliteta. Pre sadnje zemljište treba obraditi i po mogućnosti uneti 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Ukoliko se unese stajnjak treba uneti i mineralna đubriva u količini oko 100 kg azota, 80 kg fosfora (u vidu R2O5) i oko 120 kg kalijuma (u vidu K2O) po hektaru. Ukoliko se ne unosi stajnjak, mineralna đubriva treba uvećati za 20-30%. Do sadnje treba uneti 1/2 azotnih i celokupnu količinu fosfornih i kalijevih đubriva. U prihrani treba uneti drugu polovinu azota i to u vreme dobro razdvojene rozete listova.

Uspeh u proizvodnji kupusnjača u velikoj meri zavisi od kvalitetnog rasada. Da bi ostvarili kvalitetan rasad treba setvu obaviti na lepo pripremljenoj i neđubrenoj leji sa po 2,5-3 g semena po m2. Nakon setve seme se pokriva sa kompostnom smešom u debini 1-1,5 cm. Nakon setve treba izvršiti obilnije zalivanje. Pored setve na leji, rasad kupusnjača se može sejati i sejalicama na razmaku redova oko 30-50 cm i tada se može vršiti međuredna kultivacija. Pri ovakvoj setvi se dobija rasad boljeg kvaliteta. Ovakva setva je moguća jer prostora uvek ima dovoljno, pa se ne mora primenjivati gusta setva na leji.

Rasad se sadi na razmak redova 70-100 cm, a u redu oko 50 cm između biljaka. Pre sadnje treba uneti herbicid Treflan u količini 2 kg/ha, koga treba inkorpornirati. U toku vegetacije kod kelja pupčara primenjuju se uobičajene agrotehničke mere, kao i kod ostalih kupusnjača. Treba ga redovno navodnjavati, međuredno obrađivati i jednom prihraniti. Zaštita od štetnika je ista kao i kod ostalih kupusnjača. Kod kelja pupčara u suđnim uslovima značajniji problem mogu biti lisne vaši koje se suzbijaju sistemičnim insekticidima. Od rasađivanja do berbe u uslovima navodnjavanja treba da prođe oko četiri meseca.

Prinosi su najčešće 10-15 t/ha. Pored pupova (glavica) za ljudsku ishranu se mogu koristiti listovi (umesto raštana), a posebno su visokog kvaliteta posle pojave mrazeva.Ostaci stabla i listova mogu se iskoristiti kao izvanredna stočna hrana.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

30.11.2023.

Gajenje salate u plastenicima

21.11.2023.

Kako je ovo moguće?

23.10.2023.

Kada je vreme za vađenje rena

25.09.2023.

Postavljanje oslonca kao mera nege useva

21.09.2023.

Organska proizvodnja krompira

24.08.2023.

Sakupljanje semena paradajza

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca