Biljna ulja imaju veoma važnu ulogu u ljudskoj ishrani spadaju  u zdrave masti koje daju neophodnu energiju našem organizmu. Za razliku od nezdravih masti smanjuju nivo lošeg holesterola čime se umanjuje rizik od brojnih kardio-vaskularnih obolenja.

Na našoj planeti postoji veliki broj biljaka čije semenke i plodovi se koriste kao sirovina u proizvodnji ulja. U grupu jestivih ulja spadaju suncokretovo koje je najzastupljenije, potom maslinovo, ulje od semenki bundeve, kokosovo, laneno, susamovo kukuruzno…  Osim kao hrana mnoga od ovih ulja imaju i lekovita svojstva odnosno blagotvoran uticaj na naš organizam. Hladno ceđena ulja važe za zdravija jer prilikom proizvodnje zadržavaju prirodna svojstva i lekovitost, ali su nam potrebna i ona koja podnose zagrevanje prilikom pripreme hrane.

Suncokretovo ulje

Suncokretovo ulje se dobija od semena suncokreta i koristi se u razne svrhe od prženja do preliva salatu i kozmetiku. Suncokretovo ulje fabričkim putem prvi put je proizvedeno 1835. u Rusiji. Pored Ukrajine, Rusija je danas jedan od najvećih proizvođača rafinisanog suncokretovog ulje na svetu. Kada je u pitanju nutritivna vrednost seme suncokreta je prava riznica vitamina i minerala. Sadrži kalcijum, kalijum, gvožđe, magnezijum, cink, vitamine E i B grupe, beta karoten… U tradicionalnoj medicini koristi se za lečenje artritisa, reume, jačanje vida… Vitamin E zajedno sa selenom čini snažan antioksidans koji sprečava oštećenje krvnih sudova. Seme je bogato kalcijumom koji deluje na zdravlje kostiju, magnezijum sprečava grčenje mišića, dok bakar obezbeđuje fleksibilnost kostiju i zglobova. Međutim, treba imati u vidu da se najčešće koristi rafinisano suncokretovo ulje kod nas poznato i pod imenom zejtin. Kod industrijske proizvodnje ulje iz semena suncokreta prolazi kroz najmanje šest faza tokom kojih  gubi mnoga korisna svojstva, ali ima blag neutralan ukus i visoku tačku dimljenja pa se najčešće upotrebljava za pečenje i prženje  hrane.

Maslinovo ulje

Maslina je simbol mira, mudrosti, dugovečnosti i blagostanja a od ploda ovog drveta se dobija ulje koje se već hiljadama godina koristi u ishrani stanovnika Mediterana. Bogato je nezasićenim masnim kiselinama i polifenolima  koji smanjuju nivo holesterola u krvi i upale u organizmu te pomaže izgradnju ćelijske membrane u telu. Sam plod masline je bogat belančevinama i vitaminima A, D, K i E koji su neophodni za dobro funkcionisanje organizma. Zbog zdravih masnih kiselina i antioksidativnog dejstva čuva srce i krvne sudove. Koristi se kao lek protiv opekotina, za čišćenje organizma, protiv crevnih i želudačnih upala, kao sredstvo za uništavanje raznih vrsta bakterija, ima važnu ulogu u ublažavanju bolova kod reumatoidnog artritisa. Koristi se u kozmetičkoj industriji za izradu brojnih preparata a veruje se da ima i afrodizijačka svojstva. Najčešće se dobija hladnim ceđenjem a najkvalitetnija su ekstra devičanska maslinova ulja što znači da u sebi sadrže isključivo ulje od masline bez dodataka drugih vrsta biljnih ulja. Mnogi su u dilemi da li maslinovo ulje sme da se koristi za prženje. Kako ističu naučnici prilikom zagrevanja maslinovog ulja dolazi do “raspadanja” velikog broja važnih materija poput omega-3 masnih kiselina i antioksidansa. Neće naškoditi ali neće ni doneti puno koristi po zdravlje kao kad ga upotrebljavate u „presnom“ stanju odnosno bez zagrevanja.

Laneno i ulje iz semena bundeve

Laneno ulje dobija se hladnim ceđenjem očišćenog semena lana. Ima zlatno žutu boju sa karakterističnim oporim ukusom i dozom gorčine. Bogato je omega 3 masnim kiselinama koje su izuzetno važne u održavanju zdravlja srca i krvnih sudova. Sadrži visok udeo vitamina E koji ima snažno antioskidativno dejstvo i retkog vitamina B17. Preporučuje se dijabetičarima jer snižava nivo šećera u krvi, čuva jetru, reguliše loš holesterol i trigliceride a samo jedna kašika ovog ulja dnevno povoljno će uticati na srce i krvne sudove i ojačati imuno sistem. Koristi se isključivo kao sveže kao prelive za salate jer prilikom zagrevanja gubi svoja lekovita svojstva.

Bundevino ulje dobija se ceđenjem očišćene semenke bundeve najčešće tikve golice. Ulje je tamno žute boje sa primesama zelene vrlo specifičnog mirisa i ukusa. Bogato je nezasićenim masnim kiselinama omega 6 i , visok udeo vitamina A, C, E i K, zatim minerale poput fosfora, kalijuma, magnezijuma i kalcijuma, kao i znatne količine cinka, mangana i gvožđa. Kao lek koristi se kod problema sa prostatom, ublažava brojne infekcije u organizmu, podstiče imunitet, čuva srce, bubrege… Zbog prisustva salicalne kiseline povoljno utiče na zdravlje kože i kose. Ne koristi se za prženje već isključivo u svežem stanju kao preliv za salatu ili pripremu umaka koji se ne kuvaju.