Površine jezgrastim voćem se stalno povećavaju i orah je sve značajnija voćna kultura. Jezgro ima visoku cenu na tržištu i veoma je važan način na koji se plodovi čuvaju nakon berbe.
Kako orasi ne bi gubili na kvalitetu i masi, potrebno je uraditi određene pripreme kako bi se plodovi oraha doveli u stanje za čuvanje za kraći ili duži vremenski period. Nakon pravovremene i pravilne berbe, prvo treba odraditi odvajanje od klapine, odnosno zelenog spoljneg omotača. Nakon toga se vrši sušenje oraha koje je glavni preduslov dobrog čuvanju i skladištenja.
Duže se čuva u ljusci nego kada se očisti i bude u jezgru. Najčešće se čuvanje plodova oraha obavlja se u mrežastim vrećama, u podnim skladištima i u hladnjačama gde su ujedno i zaštićeni od insekata, glodara i drugih štetočina. Manje količine oraha se uredno mogu čuvati u vrećama od retkog tkanja i okačeni na promajnom mestu. Najbolja su hladna, suva i provetrena mesta. Izbegavati i direktno sunčevo zračenje koje može pogoršati kvalitet i dovesti do užeglosti usled zagrevanja. Temperatura posle koje dolazi do užeglosti jezgra je 43 stepena, pa o tome treba veoma voditi računa prilikom sušenja.
Skladišta je najbolje koristiti samo za čuvanje oraha, higijenski ispravna, dezinfikovana sredstvima za prehrambenu industriju i da imaju dobro provetravanje. Orasi se čuvaju rasuti po suvom podu. Skladištenje oraha najbolje je vršiti u prohladnoj prostoriji, temperature 4 0C, vlažnosti vazduha 60 – 70 %. Na ovaj način plodovi se mogu skladištiti do godinu dana. Najsigurnije je orahe čuvati u kontrolisanim uslovima, hladnjačama, na niskoj temperaturi od 2 0C i gde je optimalna vlažnosti vazduha od 65%, tako se plodovi mogu održati do 1,5 godine pa čak i 2 godine, a da ne dođe do bitnije promene u kvalitetu ploda. Dužim skladištenjem orah u ljusci može izgubiti pet- deset procenata, tako da to treba imati u vidu.
