Još jedan povrtar iz Raške

U opštini Raška, plastenička proizvodnja sve je popularnija među meštanima.  Ranije smo pisali o Ratku Šumarcu, koji se godinama bavi plasteničkom proizvodnjom, a još jedan od njih je i Dragan Šumarac iz Vlasova kod Raške.  Za porodicu Šumarac, uzgoj povrća u plasteniku  je dodatni posao. Momir Šumarac, Draganom otac se godinama bavio gajenjem povrća. Voleo je da istražuje, tražio nove sorte. Dosta je čitao i razmenjivao  iskustva sa rođakom koja je završila poljoprivredni fakultet. Kada je on preminuo Dragan i snaja Jelena su nastavili proizvodnju.

„Za uspeh proizvodnje u plastenicima od presudnog značaja je korišćene dobro odnegovanog kvalitetnog rasada. Rokovi sadnje uslovljeni su vrstom  zaštićenog prostora i mogućnostima zagrevanja. Kod paradajza od nicanja do početka cvetanja protekne 50-75 dana, od cvetanja do zrenja  40-50 dana, a već za 4-6 dana nastupa masivno zrenje plodova. To znači da od nicanja do prve berbe protekne 110-130 dana, ističe Dragan i dodaje:  Paradajz se pri proizvodnji u zaštićenom prostoru proizvodi iz rasada. Za proizvodnju rasada u zaštićenom prostoru vreme setve se određuje prema vremenu proizvodnje, odnosno prema terminu rasađivanja, s tim što je sadnja najčešća kada je rasad star 50-80 dana. Za plasteničku proizvodnju najbolje je koristiti kvalitetan rasad paradajza. Rasad se seje u sandučiće „za setvu“ ili gusto, na leje sa oko 8-10 g semena/ m2.

„Trenutno u plasteniku imamo zelenu salatu,i to je glavičasta sorta. Za berbu u januaru i februaru najpogodnije je setvu obaviti u tri roka: početkom, sredinom i krajem novembra meseca. Ako se gaji prolećna sorta zimi, može se desiti da salata uopšte ne zavije glavicu. Sorte koje se mogu gajiti od kasne jeseni do proleća u plastenicima i staklenicima su: Markies, Judita, Shangore, Baglin, Centore, Pantlika, ističe Jelena koja je ljubitelj povrća i kao kaže mogla bi samo salatu da jede.

“Paprika se sadi u zavisnosti od vrste i namene paprike na različite razmake. Krupnoplode sorte se sade tako da budu 3 biljke/m2, odnosno 80 cm između redova, a 40 cm između biljaka u redu. Sa druge strane, sitnoplode sorte se sade 4–5 biljaka/m2, tj. 80 cm razmak između redova, a 25–30 cm razmak u redu između biljaka. Broj biljaka se može regulisati i dodatnim orezivanjem bočnih grana.

Porodica Šumarac za sada ima jedan plastenik ali planiraju možda kasnije da kupe još jedan. Za sada imaju za sebe i prijatelje, ali bi proširili tako da mogu  nešto i  da prodaju, ali otom potom.

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

19.05.2024.

Aleksandar Martinović: Evropska unija najznačajniji spoljno–trgovinski partner Republike Srbije

18.05.2024.

Miloš Vučević: Međunarodni poljoprivredni sajam snažna je podrška privredi Srbije

17.05.2024.

Sutra počinje najvažniji agro-biznis događaj

15.05.2024.

Konkurs za nabavku opreme

01.05.2024.

Miloš Vučević: Rast stočarstva jedan od prioriteta i sprovodiće se kroz mere i aktivnosti usmerene na očuvanje stočnog fonda

26.04.2024.

Konkurs za korišćenje sredstava za subvencije u poljoprivredi

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca