Bor je mikroelement čije je prisustvo u ćelijama, tkivima i organima voća od velike važnosti za vegetativni rast i generativni razvoj voćaka. Prisustvo bora je neophodno za normalan razvoj i funkcije generativnih organa (diferenciranje cvetnih zametaka, cvetanje, oplođenje, zametanje i razvoj plodova). Utvrđeno je da bor vrši presudnu ulogu u klijanju polena i rastu polenove cevčice, bez čega se ne bi moglo ni zamisliti uspešno oplođenje. Bor deluje na fizičko-hemijske osobine koloida, čime se reguliše dotok mineralnih materija u koloide, takođe ima važnu ulogu kao biokatalizator u oksido-redukcionim procesima, gde znatno stimuliše sintezu, preobražaj i kretanje saharoze iz lišća u ostale organe, naročito reproduktivne. Uslovljavanjem oksidacionih procesa u ćelijama korena, biljkama omogućava korišćenje kiseonika iz atmosfere zemljišta. U zemljištima čija je pH vrednost manja od 8, bor se javlja kao slaba borna kiselina, a biljke ga usvajaju u vidu BO33+ jona.
Simptomi deficita bora mogu se uočiti na svim vrstama i sortama voćaka. Jabuka je veoma osetljiva prema nedostatku bora, što se najčešće ispoljava na peskovitim i jako krečnim zemljištima, posebno u sušnim godinama.
Deficit bora na plodovima jabuke javlja se u vidu plutastih pega sa mrkim uginulim tkivom u okviru njih, najčešće oko čašice ploda. Na tim delovima najčešće dolazi do pucanja pokožice, tako da ti plodovi gube tržišnu vrednost i ne mogu se dugo čuvati zbog truljenja usled prodora patogena kroz nastale pukotine. Pri izraženijem nedostatku bora plodovi jabuka su deformisani, sitniji, sa plutastim pegama. Zametanje plodova je slabije, a zametnuti plodovi intezivno opadaju.
Kod listova se deficit manifestuje kao bronzana ili crvenkasta nijansa liske koja vremenom postaje naborana. Na vrhovima jednogodišnjih grana lišće se grupiše u vidu rozeta. Pri jačem deficitu vrhovi grančica se s proleća suše, pri čemu se sušenje progresivno širi od vrha ka osnovi krošnje.
Plodovi različitih sorata različito reaguju na nedostatak bora. Plodovi sorte Ajdared, koja je i dalje zastupljena u zasadima, mogu pokazivati jake simptome nedostatka.
Đubrenje sredstvima na bazi bora omogućava, pored bolje oplodnje, smanjenje ili gubitak simptoma nedostatka. U tu svrhu koristi se đubrenje zemljišta boraksom u količini od 20 do 50kg/ha, kao i preko lista rastvorom natrijum-pentaborata ili rastvorom borne kiseline. Tretmani na bazi bora mogu se primeniti u jesen ili rano proleće. Prilikom primene, nije preporučljivo mešanje sa drugim preparatima. Pozitivan uticaj tretmana bora na zametanje plodova jabuke veći je kada je hladno vreme u proleće. I suficit bora može dovesti do negativnih efekata kod jabuke, zbog čega se ne bi smela unositi veća količina preparata bora od preporučene. Povećanjem bora u biljkama, pojačava se intezitet disanja, što dovodi do ranijeg sazrevanja, opadanja plodova pre berbe i njihovog kratkog čuvanja. U većim koncentacijama bor može delovati toksično na ćelije voćaka. Toksičnost se može smanjiti dodavanjem obilnijih količina azota.
