Proizvodnja ranog kupusa na otvorenom polju

Ilustracija: rasadjivanje kupusa, FOTO: S.K.
Ilustracija: rasadjivanje kupusa, foto: S.K.

Područje Jablaničkog okruga karakteriše proizvodnja povrća tokom cele godine. Tokom zimskog perioda odvija se proizvodnja povrća kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju. Setva semena za proizvodnju rasada ranog kupusa na otvorenom polju počinje tokom januara i februara, u toplim lejama i kontejnerima. Za setvu treba koristiti deklarisano seme. Rasadjivanje se obavlja, zavisno od vremena setve, vremenskih prilika i planiranog plasmana krajem februara, tokom marta i aprila, a berba zavisno od klimatskih prilika i osobine hibrida krajem maja, tokom juna i jula. Sadnju kupusa na otvorenom treba prilagoditi vremenskim uslovima kako ne bi došlo do propadanja biljaka.

Zbog bioloških karakteristika, malih zahteva za temperaturom, mada najbolje rezultate postižemo kada mu obezbedimo optimalne temperature u svim fazama rasta i razvića moguća je rana proizvodnja na otvorenom polju. Najpogodnije temperature za rast i razvoj kupusa su od 15 do 20 stepeni C. Biljka kupusa zahteva dosta svetlosti, naročito u fazi rasada, jer u slučaju nedostatka svetlosti dolazi do izduživanja stabla.

Kupus ima veliku lisnu masu, a relativno slabo razvijen korenov sistem, kupus ima velike zahteve za vodom. Fazu nakon rasađivanja karakterišu povećani zahtevi za vodom. Za uspešnu proizvodnju kupusa najpogodnija su srednje teška zemljišta sa dobrim vazdušnim i vodnim režimom, koja su neutralne reakcije. Sadnja rasada na našem području se obavlja ručno-sadiljkom i mašinski-sadilicom. Ako se sadnja obavlja sadilicom, predhodno je moramo podesiti. Proveru nakon sadnje prvih biljaka možemo proveriti pokušajem čupanja biljke. Ukoliko iščupamo biljku, podešavanje moramo ponoviti, ukoliko otkinemo samo list, a biljka ostane zasadjena, sadilica je dobro podešena. Najbolje je sadnju obaviti u jutarnjim ili večernjim satima. Priprema zemljišta mora biti kvalitetna i na vreme obavljena.

Osnovna obrada počinje u jesen. Pre rasađivanja kupusa zemljište treba što bolje pripremiti, kako bi dobili sitnomrvičastu strukturu. Imajući u vidu da obrazuje veliku vegetativnu masu, kupus veoma dobro usvaja hraniva iz organskih đubriva, koja je potrebno rasturiti u jesen sa osnovnom obradom. Kupus daje odlične rezultate pri đubrenju stajnjakom. Đubrenje treba obaviti na osnovu rezultata agrohemijske analize, ali je opšta konstatacija da đubrenje prolećnog kupusa treba uvećati 2-2,5 puta od količine hraniva iznetih prinosom. Maksimalnu količinu hraniva kupus zahteva u periodu obrazovanja glavice. Neposredno nakon sadnje biljka usvaja najveću količinu N, sve do momenta obrazovanja glavice. Pri obrazovanju glavice biljci je najpotrebniji P, pa sve do kraja vegetacije, a K se najviše usvaja u fazi rasta glavice, što nam govori da đubrenje kupusa treba bazirati na osnovnom đubrenju (zajedno sa osnovnom obradom). Prihranu kupusa treba planirati u dva navrata: Prvi put do faze formiranja rozete, sa 1/3 N đubriva a drugu prihranu treba obaviti u početku formiranja glavice sa preostalom planiranom količinom đubriva. Za ranu proizvodnju kupusa na otvorenom preporučuje se sadnja zdravog, dobro odnegovanog rasada na međuredni razmak oko 50 cm, a razmak u redu između biljaka 30-40 cm, kako bi se ostvarioi sklop 50-66.000 biljaka/ha.

Povezano