Hibiscus syriacus poznatiji po imenima baštenski hibiskus, vrtni hibiskus, sirijski hibiskus, slezovka je vrsta hibiskusa koja se gaji kao ukrasni grm, manje stablo, u mešanim gredicama zajedno sa drugim biljkama ili kao živa ograda jer podnosi dobro orezivanje. Otporan je na gradska zagađenja, niske temperature i kontinentalne zime. Razlikuje se od hibiskusa koji se gaji kao sobna biljka.

Cvetovi hibiskusa su raznobojni, živih boja, pa može biti bele, roze, bež, ljubičaste ili jarko crvene boje. Kod nekih biljaka, čak, boja cvetova menja se tokom godina. Cvetovi su najčešće dvobojni, trubasti, sa pet ili više latica i naglašenim centrom. Latice su nežne i naborane, a tučak izbačen. Biljka cveta od juna do septembra. Cvet opstaje 1 – 3 dana, pa je biljka poznata po tome da cvet kratko traje. Međutim, svaki dan izbacuje nove pupoljke, pa uvek izgleda rascvetalo. Plod je u obliku kapsule sa nekoliko semenki u svakom režnju.

Hibiskus je jednostavan za gajenje i nezahtevna je biljka. Gaji se zbog svojih velikih lepih cvetova. Može se razlikovati gajenje na otvorenom i u zatvorenom prostoru.

Hibiskus se može razmnožavati zelenim reznicama, drvenastim reznicama i semenom. Zanimljivo je da razmnožavanjem reznicama dobijamo biljke istih karakteristika, a kod razmnožavanja semenom dobijamo potpuno drugačije biljke. Reznice odsecamo oštrim makazama, i biramo one sa bar jednim pupoljkom. Zelene se orezuju u junu, a drvenaste u avgustu. Zatim se zasade u mešavinu peska i zemlje za cveće i čuvaju se u polusenci dok se ne ukorene. Povremeno se zalivaju.

Kada koren dođe do dna saksije ili počne da izlazi kroz donji deo, potrebno je biljku presaditi u veću saksiju. S obzirom da brzo raste i udvostruči veličinu u prvim godinama presađivanje je potrebno svake godine. Biljka se pažljivo izvadi sa korenom i presađuje u novu, rastresitu zemlju i veću saksiju. Koren se mora potpuno zatrpati zemljom, a zatim se presađena biljka zalije.