Zimski pomor pčela

Razlog za zimski pomor pčela mogu biti razne bolesti koje napadaju društvo. Međutim, nekad se na prvi pogled čini da ništa od toga nije razlog za uginuće velikog broja pčela, a opet je evidentno da ima previše mrtvih jedinki. Kako je objasnio biolog i profesor na Univerzitetu u Vinskonsinu Džim Burit razlog bi mogla da bude i bakterija sicarija (lat. Serratia marcescens strain sicaria), odnosno Ss1 koja je prvi put identifikovana 2016. upravo zahvaljujući njemu i njegovim studentima koji su sproveli istraživanje u univerzitetskoj laboratoriji.

Sve je počelo kad je profesor Burit, inače i sam pasionirani pčelar, pretrpeo ogroman gubitak pčela tokom zime koji je, na prvi pogled, nastao bez nekog posebnog razloga.

Njegovi studenti uzeli su uzorke krvi iz više od 3.000 pčela i gledajući pod  mikroskopom i analizama došli do otkrića potpuno nove bakterije koju prenosi određena sorta grinja varoa ( Varroa destructor) koja je najprisutnija u košnicama. Ovo otkriće je revolucionarno zato što se do tada smatralo da grinje prenose isključivo viruse ali ne i bakterije u košnici.

– Naši rezultati su pokazali da Ss1 može biti razlog za pomor pčela tokom zimskog perioda. Ovo je veoma važno otkriće posebno ako se uzme u obzir činjenica da mnogi pčelari u našem okrugu tokom zime izgube čak i 80 odsto zimskih pčela – objasnio je profesor Burit.

Kako je naglasio čak 73 odsto mrtvih pčela imalo je ovu bakteriju. Istraživanje je prošireno u saradnji sa pčelarima iz osam okruga Viskonsina i istočne Minesote, a nakon testiranja je utvrđeno da je čak 48 odsto košnica pozitivno na novu bakteriju.

– Iako naša studija ne pruža informacije o tome kako da zaustavimo zimski pomor pčela smatram da je veoma važno da imamo jasnu sliku o bolestima medonosnih pčela. Naše istraživanje je ključno i u pronalaženju načina da se pčele zaštite od ove bolesti i lakše prežive zimske mesece – rekao je tada on.

Kako je naglasio profesor Burit za pronalaženje ovog novog soja bakterije najzaslužniji su bili njegovi studenti, posebno Ana Vinfild koja je razvila i dva testa za identifikaciju bakterije Ss1 na osnovu njegovih biohemijskih svojstava. Zbog svega toga ona je potpisana i kao koautor studije koju je radio profesor Burit.

Tokom zime medonosne pčele se skupljaju oko matice u klube i pribijene jedna uz drugu proizvode i čuvaju toplotu. Cilj je sačuvati maticu jer bez nje nema ni društva. Uprkos odličnoj organizaciji pčelinje zajednice u zimskim uslovima može doći do većeg pomora pčela što ugrožava opstanak same zajednice.

Najčešći razlog za uginuće većeg broja jedinki je nedostatak hrane ili nekvalitetna prehrana tokom zime. Ukoliko u košnici nema dovoljno hrane male su šanse da će zajednica opstati tokom zime. Tada najčešće uginu pčele koje se nađu u ulicama između ramova na kojima nema hrane. Hladno vreme onemogućava kretanje pčela i pomeranje klubeta na veća rastojanja na saću pa se dešava da pčele umru od gladi čak i kad u drugim delovima košnice ima dovoljno hrane, recimo sa strane ili u nastavcima iznad klubeta. Stradale pčele uvučene su u prazno saće i najčešće se nalaze  na ramovima na kojima nema meda, ili je on udaljen od klubeta. Najbolji način za proveru da li u košnici ima dovoljno hrane ili ne jeste da polako podignete gornji nastavak. Ukoliko je lak to je znak da pčele više nemaju dovoljno hrane što se mora nadomestiti. Treba voditi računa da ramovi sa više meda budu bliži i dostupniji pčelama. Jedan od razloga za veći broj mrtvih pčela može biti pojava vlage i buđi u košnici zbog čega je neophodno da ulaz bude slobodan i prolazan i tokom zime jer će to obezbediti dobru ventilaciju čime će se sprečiti pojava vlage.

Na prezimljavanje pčelinjeg društva značajno utiču i temperaturna kolebanja tokom zime. Ako je suviše toplo može doći do prevremenog rasformiranja zimskog klubeta i ako se to desi pčele se teško vraćaju u klube pa kasnije kad opet zahladni mogu da uginu od zime.

Na uginuće pčela može da utiče i jak vetar pa je neophodno da košnice budu u zavetrini zaklonjene od direktnih udara vetra. Pomor pčela mogu da izazovu i štetočine rovci, miševi, voskov moljac… Ako na prednjači vidite  iskidane delove pčela proverite da li se u košnici nalazi uljez. Jedan od razloga mogu biti i stari češljevi koji su najčešće kontaminirani raznim štetnim materijama zato redovno na dve godine menjajte češljeve.

 

 

 

 

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

08.11.2023.

Ništa slađe od ovog poklona

01.11.2023.

Petar Trajković mladi pčelar sa ambicioznim planovima

23.10.2023.

Pčelica Maja: Pčele su moj život

11.10.2023.

Raspisan konkurs za sufinansiranje obuke pčelara

04.10.2023.

Pavičić: Grad Beograd i resorni sekretarijat ove godine namenili 35 miliona dinara za razvoj pčelarstva u srpskoj prestonici

03.10.2023.

Sajam meda na Tašmajdanu

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca