Prolećna ili jesenja sadnja luka?

Beli luk se sadi u jesen ili u rano proleće. Pre sadnje čenovi se odvajaju od glavice, a oni krupniji se koriste za sadnju. Mali se čen okrene korenom nadole, malo nagazi u zemlju i nagrne se ceo jarčić. Sadnja se može obavljati i mehanizovano-sadilicama. Na ravnom zemljištu sadi se sa razmakom sadnje 30 cm x 10-12 cm. Dubina sadnje u jesen je na 4-5 cm, a u proleće 2-3 cm.

Neposredno pre sadnje za reprodukciju se biraju zdrave i neoštećene krupnije lukovice pravilnih oblika. Ako je to moguće najbolje je upotrebiti spoljne čenove. Sve do sadnje lukovice se čuvaju u provetrenom skladištu na temperaturi potrebnoj za sadnju. Za jesenju sadnju preporučuje se čuvanje na temperaturi 15 – 16 °C, a pred samu sadnju na 5 – 6 °C. Niske temperature pre sadnje pospešuju razvoj listova i produžuju vegetaciju što povećava lukovicu. Čenovi se odvajaju neposredno pred sadnju, klasiraju prema veličini i tretiraju odgovarajućim fungicidom.

Iako i čenovi od oko 1grama težine mogu dati biljku, bolje je saditi krupnije čenove od 4-6 grama, jer se od krupnijih čenova dobiju veće glavice. Sadnja se obavlja ručno, mehanizovano, sadilicama na ravno zemljište ili na prethodno pripremljene gredice. Za površinu od 1 ha proizvodnje zasnovane u jesen potrebno je osigurati oko 1.000 kg, a za prolećnu proizvodnju 700 – 800 kg sadnog materijala.

U kontinentalnim područjima u jesen se sadi sredinom oktobra. Ako se sadi u proleće najpovoljnija je rana sadnja, čim to vremenski uslovi dozvole. Postoje preporuke ranije jesenje sadnje, sredinom septembra, da se tokom vegetacije razvije više listova.

Najbolje je pre samog pokretanja proizvodnje uraditi na planiranim parcelama analizu plodnosti zemljišta, pa na osnovu rezultata analize odrediti optimalne količine đubriva. Iskustveno, srednje plodna zemljišta se pođubre sa oko 800 kg NPK 10:20:30. U proleće u fazi 3 lista vrši se prihrana sa 100-150 kg KAN-a. Organska đubriva ne podnosi u godini sadnje, pa se preporučuje da se organska hraniva unesu u pretkulturu. Do početka glavičenja, biljka iskoristi trećinu potrebnih hraniva. U vreme početka glavičenja, prihrana azotnim đubrivom je odlučujuća za prinos. Prevelika količina azota može pospešiti sekundarno grananje i proizvodnju nestandardnih lukovica.

Foto: pixabay
Foto: pixabay

Beli luk se obvezno gaji u plodoredu. Na istoj površini proizvodnja se može ponoviti svakih četiri do pet godina i to je najsigurnija i ekološki najprihvatljivija mera zaštite od lukove nematode, koja može učiniti velike štete u zasadu.

Ne podnosi sam sebe niti bilo koji drugi luk kao predkulturu. Od povrća to su najčešće paradajz, paprika, krastavci i krompir. Tokom vegetacije nega se useva sastoji od borbe protiv korova, navodnjavanja, prihrane i zaštite od biljnih bolesti i štetočina. Primena herbicida veliko je olakšanje u borbi protiv korova, jer su mehaničke mere teško sprovedive i zahtevaju mnogo rada. Prolećna prihrana uz međurednu obradu posle nicanja omogućiće bolji vodno-vazdušni režim i nadoknaditi isprani azot tokom zime. U slučaju dužeg sušnog perioda navodnjavanje belog luka može osigurati nesmetani rast, ali 3 nedelje pre planirane berbe navodnjavanje treba prestati.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

22.04.2024.

Poljoprivredno Gazdinstvo Đukić – primer dobre prakse

08.04.2024.

Mala riznica zdravlja

19.03.2024.

Prvi mladi krompir iz Leskovca

31.01.2024.

Porasla potražnja za ovim povrćem

09.01.2024.

Značaj folijarne ishrane povrća

26.12.2023.

Virus smeđe naboranosti paradajza

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca