Na skupu malinara i hladnjačara  koji je skoro održan inicijativa učesnika ovog skupa je i da se malina proglasi nacionalnim proizvodom Srbije. Prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da ona to i jeste što potvrđuju i podaci da se u poslednjih 10 godina malina nalazi na jednom od prva tri mesta kada je izvoz u pitanju. Prošle godine ostvaren je devizni priliv od izvoza maline u vrednosti od 365 miliona dolara.

Keserović je rakao da Srbija ima izuzetne agroekološke uslove za proizvodnju maline i putem rejonizacije određeni su napogodnije regione za to. Ovaj posao je urađen i program rejonizacije u voćarstvu predat je resornom ministarstvu. Čeka se da podsticaji budu veći za one poljoprivrednike koji uzgajaju vrste voća u rejonima najboljim po agroekološkim uslovima.

– Ali, napravili smo i grešku jer nismo uzeli model koji je napravio Južni Tirol za proizvođače jabuke. Tamo su proizvođači akcionari i vlasnici hladnjače i prerađivačkih kapaciteta. Kod nas su hladnjačari odvojeni od samih proizvođača. Šta nam valja činiti? Ili da se postigne dogovor proizvođača i hladnjačara ili da se umeša država kao što je to bilo 2006/2007 godine kada je dala novac za 10 ULO hladnjača za skladištenje jabuke ali pod uslovom da se proizvođači morju udružiti, kaže Keserović.

On objašnjava da se tačno zna kako se to radi. Ako su proizvođači akcionari, onda se da jedna cena prilikom berbe, isplati se 30%, kasnije se isplati nešto više od 30% i na kraju, kada se proda malina, razlika u ceni se deli. Ovde to nije tako.

-Pre dve godine malina se izvozila po izuzetno visokoj ceni. Tada se niko nije setio proizvođača. Prošle godine sveža malina se otkupljivala po ceni od 500-600 dinara po kilogramu, a sada ćemo videti koja je prodajna cena smrznute maline, kaže Keserović.

Prema njegovim rečima, više se mora raditi i na uvođenju savremnih tehnologija u primarnu proizvodnju. U Srbiji nije urađena klonska selekcija i stvaranje predosnovnog i baznog materijala i proizvodnja sertifikovanih sadnica jer njihovim korišćenjem stiže se do prihvatljivog prinosa na 15-20 tona po hektaru uz obaveznu upotrebu protivgradnih mreža i fertirigacije.