Zimska rezidba krošnje kod voćaka kod nas je jedan od osnovnih pomotehničkih zahvata kojom se reguliše rodnost. Međutim, kod nekih vrsta i sorti, uz navedenu zimsku rezidbu krošnje, sve češće se primenjuje i rezidba korena.

Naime, rezidbom korena direktno utičemo na smanjenje korenove mase kod bujnih stabala i uspostavljamo ravnotežu rasta nadzemnog i podzemnog dela voćke. Utičemo na smanjenje bujnosti voćke, povećavanje rodnosti, a samim time i na povećavanje mase ploda.

Kod sprovedene rezidbe podzemnog dela (korena), dolazi do slabijeg rasta nadzemnog dela, što kao krajnji rezutat može dovesti do veće rodnosti i slabije bujnosti. Slabija bujnost rezultira manjim brojem listova i slabijom ishranjenosti korena, pa se postiže efekat „malo stablo“, urednija rodnost.

Osim navedenog rezidba korena daje i sledeće rezultate:
– utiče na smanjivanje alternativne rodnosti, kao i na diferencijaciju cvetnih pupoljaka – naime, rezidbom korena moguće je poništiti negativan uticaj plodova, na diferencijaciju cvetnih pupoljaka i ostvariti redovitiju rodnost
– doprinosi stabilnijem i boljem prinosu
– omogućava intenzivan rast vlaknastog korenja – adsorpcija Fe i Zn u samim plodovima nije u direktnoj vezi samo sa dužinom korena, nego i sa volumenom sitnih žilica korenja
– omogućava lakše usvajanje mineralnih materija i makro i mikro elemenata (N, P, K, Ca, Cu, Mn, Zn, Mg), koji su neophodni za rast i razvoj biljke (ploda)

Osim napred navedenog, rezidbom korena povećava se aktivnost biljnih hormona, koji pospešuje transport kalcijuma i time neutrališu negativan uticaj drugih hormona koji ometaju transport kalcijuma u plodu.

Koren voćaka možemo rezati sa jedne ili sa obe strane voćke na udaljenosti od 20 – 50 cm. Ako sprovodimo rezidbu samo jedne strane, tada režemo na manjoj udaljenosti, a ako je sprovodimo sa obe strane, tada režemo na većoj udaljenosti od debla voćke. Vremenski, rezidbu korena možemo sprovoditi tokom cele godine. Međutim najveći uticaj na smanjenje bujnosti postiže se rezidbom u proleće pre početka otvaranja pupoljaka.

Ako rezidbu korena sprovodimo pre otvaranja pupoljaka smanjuje se veličina ploda, što može imati prednost kod sorti velikog ploda i izrazite bujnosti. U zavisnosti od toga šta želimo postići, određujemo i vreme rezidbe korena.

Rezultat rezidbe korena zavisi od:
– bujnosti voćke
– alternaciji
– tipu zemljišta i odnosima u zemljištu
– godišnjem rasporedu padavina, odnosno mogućnosti navodnjavanja

Za obavljanje rezidbe korena koristi se oštri nož pričvršćen na radni organ traktora. Nož može biti ravan ili zakrivljen Rezidbu korena, kao i nadzemnog dela, trebalo bi obavljati stručno i u pravo vreme, jer se pokazala delotvornom za smanjenje vegetativnog rasta, ali je zabeleženo i negativno dejstvo na masu ploda i sam prinos. Naime, rezidba korena ne daje jednake rezultate u svim godinama. U principu, rezidbu korena dobro je sprovesti u godinama niže rodnosti.

Nepravilno sprovedena rezidba korena (sprovedena u pogrešno vreme ili prejako) može imati za posledicu preveliko smanjenje volumena korena, a time i previše smanjen rast, veliki udeo manjih plodova, a može prouzrokovati i jaku mrežavost plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše. U svakom slučaju potrebna je konsultacija stručnjaka i oprez da ne bi došlo do neželjenih efekata.