Pčele pametnije od kompjutera

Najsavremeniji računari današnjice mogu da urade oko 20 milijardi operacija u sekundi. Međutim, kako tvrde naučnici to je ništa spram pčela čiji mozak računa 600 puta brže i bolje od najboljeg kompjutera. Uz to mozak pčela je neverovano ekonomičan i za sve operacije troši neverovatno malo energije. Ako uporedimo, recimo, jednu običnu sijalicu od 100 W toliku potrošnju ima 10 miliona pčelinjih mozgova. Energija koju troše pčele i kompjuter je neuporediva u korist ovih veličanstvenih insekata.

Komuniciraju međusobno

Pčele vide boje, osećaju miris, mogu da hodaju, lete i drže ravnotežu. Pčela radilica može da preleti 5, 98 kilometara u potrazi za nektarom a potom da se vrati kod ostalih pčela iz svog društva i da im „objasni“ gde se nalazi hrana. One tačno znaju kakve su potrebe društva i tokom proizvodnje meda mogu da dodaju više enzima koji su potrebni društvu.

Jezik pčela

Izvodeći brojne eksperimente naučnicu su utvrdili da pčele imaju najkompleksniji jezik u životinjskom carstvu. U međusobnoj komunikaciji one upozoravaju jedna drugu o potencijalnim opasnostima, gde se nalazi hrana i dele druge korisne informacije. Komunikacija se obično obavlja preko kompleksnog pčelinjeg plesa koji obuhvata pokrete, zvuk klepet i brzinu krila. Pčele se orjentišu prema suncu i ukoliko dok su na ispaši sunce promeni položaj pčela je stanju da precizno izračuna tačno pomeranje sunca i tačnu informaciju prenese drugim pčelama. Spram njih najsavremeniji kompjuteru su  praktično u kamenom dobu.

Vrhunski hemičari

Osim dobro poznatih proizvoda meda, polena, propolisa i voska pčele proizvode i pergu koja sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava. Bez perge ne bi bilo ni pčela jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla. Uprkos razvoju nauke i savremene tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi naučnici uspeli  da razgraniče sve sastojke ne bi znali kojim redosledom da ih pomešaju i u kojoj razmeri tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod.  Pčele su u stanju da predvide vremenske prilike i tempiraju klimatsku kontrolu u društvu, uz to su i velike čistunice i same čiste košnice.

Elektricitet

Nizom eksperimenata američki naučnici su utvrdili da pčele stvaraju električno punjenje u svom telu. Naime, prilikom izletanja iz košnice i odlaska na pašu njihova tela su naelektrisana slabo negativno da bi pri povratku u košnicu izmereno da su pozitivno naelektrisane i do 1,8 V. Cvetovi i polen imaju tendenciju da budu negativno naelektrisani pa na ovaj način pčele zapravo privlače polen na svoje telo. Kontaktom pčele sa cvetom neutralizuje se električni potencijal i na taj način se šalje informacija drugim pčelama da je cvet nedavno posećen.

Bez hrane i po 5 dana

Koliko pčela može da živi zavisi od njene starosti ali i od spoljašnje temperature. Pčele najduže žive na temperaturi od 16,5 stepeni a najkraće na plus 36. Kad izlete iz košnice pčele u proseku gladuju između četiri i 17 sati. Odrasla zdrava pčela ukoliko je sita može da živi bez hrane od 21 do 134 sata a mlade pčele od 7 do 111 sati.

Vredan kao pčela

Pčele radilice su izuzetno vredne i marljive pa tokom samo jednog dana posete i do 2.000 cvetova. Međutim, jedna pčela  proizvede  svega 1/12 kašičice meda za ceo svoj životni vek. Ne kaže se u našem narodu džabe „Vredan kao pčela“. Med sadrži veliku količinu energije. Na primer 30 grama meda dalo bi dovoljno energije jednoj pčeli da preleti celu planetu.

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

17.06.2024.

Postavlja se platforma za kontrolu autentičnosti meda

04.06.2024.

Pčelari nema odmora

03.06.2024.

Produžen konkurs do 4. juna

16.05.2024.

Kako zameniti stare matice

08.05.2024.

Košnice na krovovima

30.04.2024.

Sufinansiranje nove opreme za proizvodnju i preradu pčelinjih proizvoda

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca