Kokoške se u toku života kljucaju i oštećuju perje drugim jedinkama iz različitih razloga. Gubitak perja i telesnog pokrivača su štetni, naročito za nosilje.

Ambijent, u početku treba ostaviti isti svetlosni program na koji kokoške nisu navikle. Trebalo bi koristiti iste tipove hranilica i pojilica kao i u odgoju. Kokošima treba odmah omogućiti da koriste prostirku. Prostirka je veoma bitna da bi se podsticalo čeprkanje kao oblik normalnog ponašanja i prvi faktor za sprečavanje kljucanja. Kad se puste na prostirku, a ne na rešetkast pod, smanjuje se gustina naseljenosti u objektu, i tako se smanjuje frustracija i nervoza među kokoškama. Suva i čista prostirka je bitna za normalno ponašanje jata. Nedostak za čeprkanjem i kljucanjem povećava rizik za pojavu kanibalizma. Prostirka se može prevrtati ili povremeno dodavati sveža i čista prostirka. Kokoške bi trebalo što pre pustati u ispust – što pre se naviknu da izlaze tako se i rizik od kanibalizma smanjuje na minimum. U početku ispust bi trebalo da bude ograničen dok se kokoške ne naviknu.

Kvalitet ishrane je takođe usko povezan sa kljucanjem perja. Hrana koja je siromašna proteinima, posebno metioninom, može dovesti do slabijeg operjavanja. Slabija pojava kanibalizma uočena je kod jata koja su hranjena vlaknima celuloze. Hrana koja u sebi ima celulozu sporije se jede pa kokoške se više “zanimaju” tokom ishrane i nemaju vremena za kljucanje. Ispusti koji imaju travu imaju više celuloze, a kokoške su mnogo više zauzete kljucanjem trave.