Hemus i Asenica predstavljaju sorte dunje nastale u Bugarskoj koje sve više nalaze mesto u proizvodnim zasadima dunje u Srbiji. Ove sorte sazrevaju u prvoj polovini oktobra, s tim da se sorta Hemus odlikuje nešto ranijim vremenom sazrevanja od Asenice.

Stablo ima srednje bujan porast, grane su uspravnog do polu-uspravnog tipa rasta. Kruna je dobro osvetljena i dobro je obrasla rodnim grančicama. Dominantan rod donose na kratkim rodnim grančicama prosečne dužine 5 cm. Osvetljenost krune je veoma značajna zbog zaštite i njihove optpornosti prema bakterioznoj plamenjači, čiji je prouzrokovač Erwinia amylovora. Cvetovi i listovi su krupni.

Cvetaju srednje rano (u beogradskom području početkom treće dekade aprila). Polen je dobre klijavosti. Hemus i Asenica spadaju u samobesplodne sorte, tako da se moraju gajiti zajedno sa oprašivačima.

Hemus i Asenica rano prorode, najčešće u trećoj godini po sadnji, mada mogu da daju nekoliko plodova i u drugoj godini, ali se preporučuje da se do treće godine spreči rađanje. Rodnosti su dobre i redovne, sa prinosima većim za oko 30% u odnosu na Leskovačku dunju. Prinosi u punoj rodnosti iznose i do 50 kg po stablu, odnosnosno oko 40 t/ha. Plodovi kod obe sotrte su krupni, prosečne mase oko 350 g, zatupasto kruškastog oblika, tj blago izduženog oblika. Boja ploda je žuta. Sorta Hemus ima intenzivniju žutu boju, kao i izraženiju aromu u odnosu na sortu Asenica. Plodovi su im ujednačeni po obliku i krupnoći, glatke površine bez izraženih rebara.

Meso ploda je beličastožućkaste boje, ukusno, sočno, bez kamenih ćelija, osim u delu oko semene kućice. Ove sorte odlikuju se dobrim kvalitetom ploda. Imaju visok sadržaj rastvorljivih suvih materija (oko 16%) i šećera (oko 12%). Poseduju skladan odnos suvih materija i kiselina, što je jako bitan parametar kvaliteta ploda. Plodovi su aromatični i pogodni za sve vidove prerade.

Sorte Hemus i Asenica su u uslovima Republike Srbije pokazale izraženu otpornost prema bakterioznoj plamenjači (Erwinia amylovora),  u odnosu na sortu Leskovačka, koja se dominantno gaji u proizvodnim zasadima u Srbiji.