Vegetacija je ove godine usled blage zime i veoma toplog februara i marta krenula ranije, tako da se opasnost od pojave šteta u voćnjacima od poznih mrazeva višestruko povećala, pogotovo što su u narednom periodu najavljeni jutarnji mrazevi u kome će veliki broj vrsta voćaka biti u fenofazi cvetanja.

Osim mrazeva, u vreme cvetanja na nižim temperaturama, a koji nisu mrazevi, sama oplodnja je slabija zbog smanjene klijavosti polena, kao i znatno usporenijeg rasta polenove cevi.

Uslov za dobru oplodnju u zasadima voćaka predstavlja prisustvo oprašivača. Najznačajniji polinator je medonosna pčela. Unošenjem i pravilnim rasporedom dva do četiri dobro razvijena pčelinja društva po hektaru u zasad voćaka, omogućiće se dobra oplodnja. Ulaznu stranu košnica postaviti prema istoku i jugoistoku, kako bi došlo do što ranijeg leta pčela. Pčele posećuju samo cvetove koji luče nektar, tako se povećava njihova efikasnost, jer im oplođeni i od mraza oštećeni cvetovi nisu interesantni. Oplodnjom 10, 20 ili 30% cvetova koji nisu stradali od mraza, šteta koju je pričinio mraz može se značajno smanjiti, a čak i neutralisati.

Pčelinja društva je poželjno uneti u zasade neposredno pred početak cvetanja, a najkasnije do 5% otvorenih cvetova. Košnice se iznose iz zasada po završetku cvetanja, a u slučaju neodložne zaštite od bolesti i štetočina, pre obavljana tretmana zaštite.

Nedostatak medonosne pčele je njena smanjena aktivnost na nižim temperaturama. Radilice postižu punu aktivnost tek na 18^oC. Takođe, zbog velikog radijusa leta (koje iznosi i preko 4 km) može da učestvuje u prenošenju prouzrokovača bakteriozne plamenjače, u oblastima gde je bakterija prisutna. U veoma hladnim uslovima u vreme cvetanja preporučuje se unošenje soliternih pčela (osmia), koje su aktivne na nižim temperaturama, a zbog manjeg radijusa kretanja mogućnost prenošenja prouzrokovača bakteriozne plamenjače je znatno niži nego kod medonosne pčele.

Medonosna pčela je osetljiva na pesticide, tako da je potrebno strogo voditi računa prilikom hemijske zaštite voćnjaka od bolesti i štetočina, dok se pčele nalaze u zasadima ili njihovoj neposrednoj blizini. Neophodno je da proizvođači voća pre otpočinjanja tretmana hemijske zaštite, blagovremeno obaveste pčelare iz okoline, lično ili preko pčelarskih udruženja, kako bi se pčelinja društva mogla adekvatno zaštititi.