Reč struke o proizvodnji kruške

U Srbiji kruška rađa 10 do 14 tona po hektaru, kod sistema guste sadnje i uz sve agrotehničke mere. U Evropi se postižu prinosi koji su dva, tri puta veći. I nije nama samo prinos kočnica u proizvodnji već male površine pod ovom voćnom vrstom.

„Imamo zaista lošu poziciju jer prosečna svetska proizvodnja kruške iznosi nekih 18 tona/ha, Srbija je na nekom nivou od 10,5 tona /ha, što je jako slab prinos. Ako se uporedimo sa zemljama koje imaju ozbiljnu proizvodnju kruške mi smo čak četiri puta lošili od njih, a razlozi su brojni“, pojašnjava prof. dr Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Kruška je cenjena, rado gajena voćna vrsta zbog velike upotrebne vrednosti plodova. Poslednjih decenija postojale su velike oscilacije u količini i kvalitetu plodova kruške iz više razloga zastarela tehnologija gajenja, šarenilo sortimenta, pojačan napad prouzrokovača bakterijalne plamenjače, nestabilno tržište, nestabilne cene. Sve ovo je uslovilo posledičnu vezu.

,,Svi ti razlozi su negativno uticali na proizvođače kruške, tako da su površine pod ovom voćnom vrstom tako da danas imamo svega oko pet hiljada hektara u Srbiji, što je jako, jako malo! Kada je u pitanju cena, ne može se sa sigurnošču reći da je cena niska. Ona je mnogo veća nego što je cena jabuke, ali je poražavajuće to što su nam prinosi niski, a to opet povlači rentabilnost proizvodnje, ne samo kruške već svih proizvodnih zasada“ nastavlja profesor.

Kako u Srbiji postoje povoljni prirodni uslovi, a na domaćem i inostranom tržištu kruška je deficitarna, ali ipak od uslova tržišta i mogućnosti plasmana kruške zavise u velikoj meri ekonomski rezultati. U Srbiji su nažalost uglavnom zastupljene letnje sorte krušaka. Kruška donosi veliku zaradu, ali zaradu koja je propraćena mnogim problemima. Ukoliko je sačuvate od kruškine buve, zbog koje je mnogi ne gaje, poslednjih godina tu je mraz koji može da obere rod. Možemo li bilo šta da promenimo od tehnologije pa do potrošnje na stolu.

,, Jedan od najznačajnih problema je taj da nismo na adekvatan način primenili tehnologiju gajenja i to što nismo shvatili da sličan prinos može da se postigne i kod kruške kao što imamo kod jabuke. Nažalost mi ni na evropskom tržištu nismo prepoznali kao ozbiljni proizvođači kruške. Sa druge strane, kada je u pitanju domaće tržište, ne možemo se pohvaliti ni nekom velikom potrošnjom po glavi stanovnika. Najveća potrošnja je u proizodnji viljamovke, jer ona završi u preradi gde imamo finalni proizvod, rakiju. U našim marketima mi možemo svega nekih dva meseca da nađemo domaću krušku, svih ostalih dana imamo uglavnom uvoznu krušku iz Belgije, Holandije ili Nemačke“ kaže prof. dr Radivojević.

Čak i ako imate motiv, a motiv je najčešće zarada, pre zasnivanja zasada neophodno je izvršiti sveobuhvatnu analizu agroekonomskih uslova, od kojih zavisi i izbor sortimenta i veličina zasada pa do troškova podizanja istih. Nauka i praksa moraju zajedno, ali zemlja određuje šta joj prija.

,,Jedan od osnovnih preduslova za dobar uzgoj je izbor terena, jer kruška ne može da se gaji na svim pozicijama, poput jabuke. To moraju da budu tereni gde je mogućnost prolećnih mrazeva minimalna sa jedne strane. Sa druge strane moramo obezbediti i uskove za navodnjavanje, jer su njene potrebe za vodom slične kao i kod proizvodnje jabuke, ukoliko želimo visok prinos. Postoji još jedan problem. Mi smo ulazeći u tehnologiju gajenja jabuke ušli i u proizvodnju kruške u gustoj sadnji što se u našim uslovima pokazala kao jako loša. Imali smo niske prinose pa se čak u nekim zasadima guste sadnje jedne godine dogodilo da nije ni imalo roda. Jedan od razloga tome što je primenjivano tzv. sađenje jedne sorte u jednom zasadu i takvi zasadi su često ostajali nerodni, naglašava Radivojević.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

02.04.2024.

Kako do krupnijeg ploda borovnice

26.03.2024.

Cvetovi ove voćke daju obilje nektara i cvetnog praha

08.03.2024.

Kroz šljivike i livade kod porodice Vajić

08.02.2024.

Kako trenutna temperatura utiče na voće

05.02.2024.

Savetovanje o proizvodnji voća

30.01.2024.

Kakav je izvoz bio prošle godine

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca