Novosadski sajam je od 20. do 26. maja organizovao jubilarni 90. međunarodni poljoprivredni sajam, u godini u kojoj obeležava vek postojanja.
Zabeleženo je da je Sajam videlo 125.000 posetilaca.
Ovogodišnja smotra agrara realizovana je sa Italijom kao Zemljom partnerom, Generalni sponzor je bio Globos osiguranje, Banka partner – Banka Poštanska štedionica, Zlatni sponzor Al Dahra. Kao sponzor stogodišnjice, podrška Novosadskom sajmu je Telekom Srbija.
Tradicionalno uz Sajam su bili i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinska vlada sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu I Sekretarijatom za poljoprivredu, Grad Novi Sad, kao i darodavci u Poklon-igri Agropanonka, MBV i KITE DOO.
U saradnji sa Kompanijom Stamevski organizovana je humanitarna akcija “Human i Sladak”.
Nastupilo je više od 1100 izlagača iz 26 zemalja. Organizovano je 14 kolektivnih izložbi – Italija, Španija, Kina, BiH, Česka, Mađarska, Indonezija, Holandija, Poljska, Crna Gora, Angola, Rumunija, Belorusija i Rusija.
– Italija se, kao Zemlja partner na jubilarnom, 90. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, predstavila na kolektivnoj izložbi, koja je okupila 21 kompaniju. Sve su imale veoma dobar nastup i zadovoljne su ostvarenom saradnjom i poslovnim kontaktima – kaže Aleksandar Dimitrijeski iz Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ITA/ICE – Organizovali smo jedan važan seminar na kojem smo okupili eminentne stručnjake iz Italije i iz Srbije, u okviru kojeg su napravljeni odlični kontakti, koji će omogućiti još uspešniju saradnju privrednika dve zemlje. Već smo razgovarali sa našim sedištem u Rimu i znamo da ćemo izlagati i naredne godine na Poljoprivrednom sajmu. Posle kovida i teških vremena ponovo se vraćamo na stare staze saradnje i u poslovanju, što je dobro. Novosadski sajam je poznat u Italiji, a sajmovi sličnog profila pokazuju zainteresovanost za dolazak srpskih firmi u Italiju, dodao je Dimitrijeski.
On je ukazao da su, pored 21 kompanije koje su se predstavile na kolektivnoj izložbi, na Sajmu bile i druge italijanske firme koje su izlagale samostalno, što govori koliko je kompanijama iz Italije važno srpsko tržište.
– I ove godine imamo pozitivne komentare kako poslovnih partnera, kompanija, tako i posetilaca. Na kraju Sajma šaljemo upit svim našim kompanija koje su izlagale da ocene svoj nastup i posetu, ali i onoga što smo mi, kao Agencija organizovali, i na taj način dobijamo dragocene informacije koje nam pomažu da ukoliko je bilo nekih propusta, to popravimo.
Prema rečima Nemanje Vignjevića, direktora za poljoprivredu Globos osiguranja, Generalnog sponzora Poljoprivrednog sajma, tokom sajamskih dana interesovanje poljoprivrednika za osiguranje bilo je izuzetno veliko jer su upravo ovi dani ključni za osiguranje useva od eventualnih vremenskih nepogoda. Zainteresovanih je bilo iz svih krajeva Srbije, a pored onih koji žele da osiguranjem zaštite ratarsku proizvodnju primetno je i povećano interesovanje za osiguranje voćnjaka i vinograda.
Predstavnici Al Dahre, Zlatnog sponzora Poljoprivrednog sajma, su boravak na Sajmu iskoristili da obnove i uspostave nove kontakte s poslovnim partnerima iz Srbije i drugih zemalja, kao i da dogovore nastavak saradnje sa postojećim saradnicima. Na štandu ukazuju da su tokom Sajma ostvarili više od 150 kontakata sa novim dobavljačima.
Na Poljoprivrednom sajmu su prikazani svi poznati segmenti – Izložba poljoprivredne mehanizacije i opreme za prehrambenu industriju, izložba hrane i pića… Priredbu su tradicionalno pratile Nacionalna izložba stoke i Izložba genetskih potencijala, koje su organizovane pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, kao i izložbe organskih proizvoda, proizvoda sa oznakom geografskog porekla, “Srpski kvalitet” i Kraft piva. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, je u Hali „Master“, prema rečima Sonje Kostovski, tokom sajamskih dana bilo na usluzi poljoprivrednicima iz svih krajeva Srbije. Zainteresovanih je bilo mnogo, a najčešća pitanja su bila u vezi sa uslovima uslova koje treba ispuniti za dobijnje subvencija. Najviše zainteresovanih bilo je iz Vojvodine, a prema interesovanjima poljoprivrednika može se reći da je bilo više onih koji su se raspitivali o subvencijama za ratarsku proizvodnju, od onih za stočarstvo.
Grad Novi Sad, kroz brojne mere i programe, pruža podršku poljoprivrednicima. Ove godine u budžetu za podršku poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije Grada obezbeđeno je 70 miliona dinara. Izdvajaju se sredstva za mlade poljoprivrednike, i one koji se bave organskom proizvodnjom, a novina je i što je Grad Novi Sad počeo da pomaže i mala porodična gazdinstva koja se bave preradom, kao i proizvođače vina. Sredstva koja se izdvajaju za subvencije u poljoprivredi iz godine u godinu se povećavaju. Prve subvencije u oblasti poljoprivrede opredeljene su još 2011. godine, i to za poljoprivednike koji se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom, u ukupnom iznosu od nešto više od 4.000.000 dinara. Po tome je Novi Sad postao prepoznatljiv kao Grad koji je prepoznao značaj poljoprivredne proizvodnje koja ne narušava zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Na štandu Gradske uprave za privredu u Hali “Master” građani su mogli da se informišu o svim programima i subvencijama, a dosadašnji korisnici subvencija da se predstave posetiocima. Podelili su iskustva o tome kako da se najbolje upotrebe sredstva koja dobiju, kako dobiti savetodavnu podršku, kako plasiraju proizvode…
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam tokom sajamskih dana okupio je ženska udruženja iz Vojvodine, promovisao stare zanate i zanatlije, mala poljoprivredna gazdinstva iz Vojvodine koja se bave proizvodnjom mesa, voća, meda, testenina, rakije, likera. Promovisano je žensko preduzetništvo, predstavile su se mlade naučnice Srbije, turističke organizacije, organizovani Dani vinara Vojvodine i prvi put u Srbiji i Evropi – Dan romskog preduzetništva.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo bio je domaćin nekoliko savetovanja stručnjaka iz oblasti agara, vodoprivrede Srbije i Italije na kojima su razmenjivana iskustva i preneta znanja s ciljem da se ostvare što bolji rezultati.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je tokom priredbe organizovao i rad stručnih službi.
Garancijski fond Vojvodine tokom sajamskih dana brojnim posetiocima davao je objašnjenja o tek raspisanim konkursima za finansiranje kupovine mehanizacije za skoro sve vrste ratarske proizvodnje, kao i za voćarstvo, vinogradarstvo, hladnjače i različita skladišta. U toku 90. međunarodnog poljoprivrednog sajma Fond je potpisao ugovor s OTP bankom u Srbiji kojim se vojvođanskim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima nude krediti po povoljnim uslovima i dužim rokom otplate.
Na Izložbi stočarstva od ukupno 176 goveda prodato je 14 junica, po ceni od 1.000 do 3.500 evra. Izlagači kažu da su na Sajam prvenstveno došli kako bi prikazali najbolje što imaju, a neki su u pregovorima sa potencijalnim kupcima, što će se finalizovati nakon Sajma.
Kada je reč o konjima, na Sajmu su bila izložena 84 grla, ali nijedno nije prodato.
Bilo je izloženo nešto više od 450 ovaca, a prodato je 30 ovnova i to po ceni koja je varirala od 200 do 800 evra. Po rečima jednog od izlagača Sajam je prezentacija najboljeg što imamo u uzgoju, uz napomenu da uzgajivači na Sajam dolaze ne samo zbog prodaje već i da pokažu svoja grla i razmene iskustva.
Na Sajmu je bilo izloženo 26 koza i šest jarića, a prodati su jarići – 150 evra za mužjaka i 200 evra za ženke. Kruna Izložbe stočarstva – Dan stočara održan je u četvrtak, 25. maja. Na Manježu Novosadskog sajma najboljim odgajivačima su uručena priznanja uz defile nagrađenih grla.
Ministarstvo poljoprivrede je u Hali 1a okupilo je 31 organskog proizvođača iz Srbije, kao i one čiji proizvodi nose oznake geografskog porekjla i „Srpski kalitet“ i 12 zanatskih pivara. Posetioci su imali priliku da degustiraju i kupe suhomesnate i mlečne proizvode, zanatska piva, semena, meleme, ulja, namaze od sremuša, kokošja jaja, čajeve, kreme, balzame za usne, čokolade… Mnogi izlagači na Sajam su došli kako bi predstavili svoje proizvode i zadovoljni su postignutim rezultatima jer su potpisali niz ugovora za plasman proizvoda koji će biti realizovani nakon manifestacije.
Oni koji su prodavali svoje proizvode, uglavnom su zadovoljni učešćem na Sajmu i prodajom. Između ostalog, Kinoko je prodavao četiri vrste pečuraka, od kojih je najtraženija bila takozvana lavlja griva, MCC Organska vinarija je prodavala svoja vina, dok je na štandu Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije prodato više od 2.000 litara piva (po ceni od 250 do 300 dinara). „Pirotski kačkavalj“ okupio je ljubitelje mlečnih proizvoda koji su najviše bili zainteresovani za ovčji sir i takozvani mešanac, a na štandu kažu da je prodaja bila za trećinu bolja nego prošle godine. Organska jaja sa Farme „Selevac“ mogla su se kupiti u paketu od sedam komada za 400 dinara. Na štandu „Royal balm“ najviše pažnje privukli su melemi i balzami, koji su bili i najprodavaniji, a cene proizvoda bile su od 300 do 5.900 dinara. Dobro su se prodavali i čajevi, koji su košatli od 250 dinara pa naviše, a najtraženiji su bili oni od nevena i timijana.
HUMAN I SLADAK – Tri različita i značajna jubileja: 100 godina Novosadskog sajma, 70 godina porodične kompanije „Stamevski” i 20 godina Udruženja NURDOR, ujedinila su one koji ih obeležavaju u realizaciju jedinstvene, humane i slatke akcije „Human i Sladak”.
Posetioce je tokom 90. međunarodnog poljoprivrednog sajma na samom izlasku iz Aule Novosadskog sajma svakog dana dočekivala torta. Posluživano je po deset metara torte, a posetioci su uzimali po parče i u kutije ostavljali dobrovoljni prilog. Za šest dana u akciji „Human i Sladak“ prikupljeno je 864.812 dinara. Torta se i danas nalazila pred posetiocima, te cifra i nije konačna. Sav prikupljen novac namenjen je izgradnji šeste NURDOR-ove roditeljske kuće.
Posetioci 90. međunarodnog poljoprivrednog sajma imali su priliku da budu humani i dobrovoljno daju krv u kombiju Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine kod Teretnog ulaza 1, a glavni cilj je bio da se predstave i promovišu svoj rad. Kako kažu u tome su i uspeli jer su humanost pokazali i posetioci i izlagači.
Novosadski sajam je u saradnji sa Muzejom Vojvodine organizovao Izložbu „Pšenica – od njive do trpeze“. U okviru Izložbe svakodnevno su priređivane radionice za predškolce i osnovce. Po rečima Aleksandra Medovića posećenost je bila izvanredna i prevazišla sva njihova očekivanja jer je Izložbu videlo više od 1.500 posetilaca i deca iz mnogih vrtića i osnovnih škola. O zadovoljstvu posetilaca najbolje svedoče utisci iz Knjige utisaka Muzeja Vojvodine: „Čarobni ukusi iz čarobnog vremena“, „Podseća na detinjstvo“, „Do sada najlepši štand na Novosadskom sajmu“ – samo su neki od njih, a upisali su ih posetioci iz mnogih gradova Srbije, ali i Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Urbani salaš ove godine prvi put je bio organizovan na Sajmu i na tom prostoru je bilo veoma živo. Svakog dana održavane su radionice, čak 15, a u njima je učestvovalo stotinak dece. Podrška projektu su bili Ministarstvo poljoprivrede, Gradska uprava za privredu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Institut za ratarstvo, Novi Sad.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo koje je nastupilo i u Hali 1 – ima više od 1.400 registrovanih sorti i hibrida, a novosadske sorte i hibridi registrovani su u 26 zemalja gde se uzgajaju.
– Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu institucija je od nacionalnog značaja. Naše sorte i hibridi rezultat su naučno-istraživačkog rada, a njihov kvalitet prepoznat je ne samo u našoj zemlji, već širom sveta – kaže direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Jegor Miladinović. – Ponosni smo što smo u godini jubileja, kada obeležavamo 85 godina postojanja, osvojili Veliki šampionski pehar za kvalitet semenskog materijala biljne proizvodnje i još 12 medalja na 90. međunarodnom poljoprivrednom sajmu i u godini kada Novosadski sajam obeležava 100 godina. Ističem da je Sajam odlična prilika da se poslovni partneri okupe na jednom mestu, da se obave razgovori, dogovore poslovi, ali je i prilika da se nešto započne ili neki poslovi finalizuju. Ove godine smo na Sajmu dogovorili poslove sa partnerima iz Italije, Hrvatske, Rusije, Ukrajine, bile su nam delegacije Nemačke, Turske, Kirgistana… Naš Institut, osim što učestvuje u brojnim projektima u Srbiji koje organizuju državne institucije, učestvuje u IPA projektima, kao i u 14 evropskih projekata.
Na 90. međunarodnom poljoprivrednom sajmu nastupilo je 26 zemalja, a 14 država predstavilo se na kolektivnim izložbama. Nastupili su proizvođači poljoprivredne mehanizacije, prehrambenih proizvoda, opreme za agrar, hemijskih sredstava… a kako ističu na štandovima kolektivno predstavljanje privrede dobar je način da se na jednom mestu vidi ponuda, ali i da potencijalni poslovni partneri lakše dobiju potrebne informacije.
Indonezija se predstavlja drugi put kolektivno i to sa pet kompanija, a tu su proizvođači organskog đubriva, nameštaja, začina, čaja, testenina… Svakodnevno su na štandu kuvane popularne nudle, koje su već osvojile tržište u Srbiji. Predstavnici kompanija iz te zemlje kažu da je Poljoprivredni sajam za njih odlična prilika da se ponovo predstave i osvoje srpsko tržište te da su zadovoljni poslovnim dogovorima i interesovanjem koje srpske firme i posetioci sajma iskazuju za njihove proizvode.
Zajednički su se predstavili izlagači iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Nastupilo je 11 kompanija, proizvodjača i institucija kako bi promovisali nove i već brendirane proizvode – vina i rakije, ajvar, specijalne proizvode od bundeve, brašna od heljde i spelte, organske proizvode, proizvode za dijabetičare…. Sajam je, kako kažu, pravo mesto gde se sreću struka, biznis i šira javnost, što je odlična poslovna šansa za sve kompanije i institucije.
Tokom sedam dana predstavila su se i osiguravajuća društva, banke, institucije… a Kongresni centar “Master” bio je domaćin i brojnim poslovnim i stručnim skupovima, među kojima se svakako ističu seminari koje je organizovala Zemlja partner – Italija, ali i Kraljevina Holandija, Austrija, brojne državne, pokrajinske i gradske institucije i udruženja. Održani su Dan voćara i vinogradara, Dan dobavljača, Dan žitara, tribine o bezbednosti kretanja poljoprivrednih mašina u saobraćaju, o stočarstvu,… Na štandovima su organizovane brojne promocije i prezentacije…
Tradicija ocenjivanja kvaliteta na Novosadskom sajmu duga je 135 godina, a u susret 90. međunarodnom poljoprivrednom sajmu vrednovanje kvaliteta proizvoda i usluga počelo je još u februaru. Na Večeri šampiona uručeno je 20 Velikih šampionskih pehara, 9 specijalnih priznanja, 34 pehara Najboljima u agrobiznisu, jedna Diploma sa posebnim priznanjem I dve Novinarske nagrade “Petar Davidović”.
Titule Apsolutnog lidera kvaliteta poneli su: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Viva Kompani, Banja Luka, koja se bavi preradom voća i povrća.
Mehanizacija
Na 90. međunarodnom poljoprivrednom sajmu učestvovalo je 19 članica Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije. Izložili su mehanizaciju različitog tehnološkog nivoa od najjednostavnijih do visoko tehnoloških mašina uz mnogo noviteta. Sajam nije ispunio očekivanja, kako u smislu prodaje, tako i posete što je najpre odraz situacije u našem agraru. Izostale su subvencije Republike, nacionalne mere, izostali su subvencionisani krediti i to se osetilo i oni ljudi koji su došli, gledali su mašine u očekivanju IPARD-a 3, tako da smatramo da je to odraz situacije uopšte. Poljoprivrednici jednostavno nisu bili u prilici da investiraju pa su rezultati koji su ostvareni na ovom Sajmu ispod očekivanja. U ovoj nedelji ljudi su morali i na njive jer su bile obilne kiše pa su morali da tretiraju useve I da budu u svojim traktorima, rekla je Marija Antanasković, generalni sekretar Udruženja.
Od 40 različitih mašina za ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, kao i onih za navodnjavanje, izloženih na štandu Kompanije ITN, većina se sa ovog Sajma neće vratiti u Zemun, sedište ITN-a. Najskuplji specijalizovani kombajn na Sajmu, koji košta 670.000 evra + PDV, prodat je već prvog dana i u subotu će krenuti put Sivca.
Agromarket je na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu predstavio tri velika brenda. Za pogonske mašine – američki CASE IH i turski BASAK, a za priključne mašine – norveški KVERNELAND. Većina kupaca, njih skoro 90 odsto, iskoristilo je specijalne uslove za vreme Sajma – odnosno Agromarket je u saradnji sa Halk bankom omogućio kupovinu na 36 rata sa jedan odsto fiksne kamate. Oni koji su kupili BASAK traktore, čija je prosečna cena 32.000 evra, a njih je više od 30, od Agromarketa su dobili poklon – VILLAGER kosačicu ili VILLAGER trimer.
PET automotive Slovenija prvi put je na Sajmu, a predstavio je autonomni električni robot za rad u vinogradima i voćnjacima. Nedavno su dogovorili saradnju i zastupništvo za Srbiju s Agrouniverzalom. Na štandu kažu da su u toku pregovori s dva potencijalna kupca robota u Srbiji i jednim u Crnoj Gori, a nakon potpisivanja ugovora robot će biti isporučen u roku od najviše pet meseci. Osim robota Agrouniverzal je izložio 50 mašina, a prodato je 10. Zainteresovanih je bilo mnogo više, ali čekaju najavljene subvencionisane kredite.
Predstavili su više od 30 poljoprivrednih mašina, a prodato je 20. Na štandu Inter Agrara najviše pažnje privukao je najskuplji izloženi eksponat – kombajn čija je cena 700.000 evra + PDV. I pored zainteresovanosti za kupovinu tog “crnog lepotana” , on će se posle Sajma, ipak, vratiti na Čenej.
Na više od 1.800 kvadratnih metara Agrotech Trešnjevac predstavio je više od 100 mašina poznatih brendova. Prodato je više od 10 traktora i priključnih mašina, a na štandu ističu da su ostvarili kontakte s više od 150 zainteresovanih direktnih kupaca koji čekaju odluku o subvencionisanim kreditima.
Uz izlagače iz Srbije, mehanizaciju su prikazali i učesnici iz inostranstva – Italije, Poljske, Rumunije, Turske, Austrije, Nemačke, Mađarske, Češke…
Darodavci u Poklon-igri
Agropanonka je izložila više od 100 traktora, priključnih mašina i poljoprivrednih guma. Sa sajamskim popustom od 500 do 3.000 evra prodato je više od 50 izloženih eksponata, među kojima je 30 traktora.
– Najviše zaintersovanih bilo je za našu akciju “Staro za novo”, pa nas posle Međunarodnog poljoprivrednog sajma očekuje odlazak na teren gde ćemo raditi procenu vrednosti starih mašina, a kupac onda plaća razliku do cene nove mašine koju želi da kupi – kaže zamenik direktora Agropanonke Aleksandar Švonja. – Za prodaju na kredit zainteresovano je više od 40 kupaca, a većina čeka najavljene subvencionisane kredite.
Za izložene proizvode vršačke kompanije MBV vladalo je veliko interesovanje. – I ove godine naš cilj bio je predstavljanje, ali se mogu pohvaliti i dobrom prodajom – kaže direktor vršačke kompanije MBV Blagoje Milinković. – Prodato je više od 80 prskalica, najviše onih od 1.000 litara po ceni od 4.000 evra i od 2.600 litara po ceni od 7.000 evra. MBV je direktnim kupcima prodao, sa sajamskim popustom od pet odsto, 15 izloženih mašina, a one će im biti isporučene odmah po završetku Sajma.
Na štandu KITE DOO bilo je izloženo 30 pogonskih i više od 40 priključnih mašina. Kupcima su ponudili sajamski popust od tri odsto, a za određene mašine važio je fiksni popust u iznosu od 4.000 evra. – Prodali smo deset traktora i dva kombajna – navodi izvršni direktor KITE DOO Đorđe Mišković.- Zainteresovanih je bilo mnogo više, dali smo više od 100 ponuda, ali većina potencijalnih kupaca odlučila je da sačeka subvencionisane kredite.
Dobitnici u Poklon igri
prskalica BADILLI od 600 litara, koju poklanja MBV, Vršac.
Radoslav Kovačev 23272 Novi Bečej
rasipač HMS-A koji poklanja AGROPANONKA, Novi Sad
Vasa Ćurčić
26222 Bavanište
sejalica OZDUMAN, koju poklanja MBV, Vršac.
Todor Marković
21000 Novi Sad
traktor JOHN DEERE 5045D koju poklanjaju KITE DOO, Novi Sad
Miroslav Tojić
22203 Noćaj
traktor BELARUS 820 koji poklanja AGROPANONKA, Novi Sad
Nikola Stevanović
31210 Tvrdići
Utešne nagrade – godišnje ulaznice za sve manifestacije Novosadskog sajma u 2024. godini.
Drago Jovanović
Bijeljina, BiH
Branko Stančetić
Banovo Polje
Željko Knežević
Banatsko Veliko Selo
Mirjana Malešević
Mali Radinci
Marko Valenta
Padina
Sajam su tokom sedam dana posetile brojne delegacije – diplomatske, poslovna…
Zabeležen je veliki broj organizovanih dolazaka sa Kosova i Metohije, iz regiona i Srbije…
