Pčelinja društva su potpuno razvijena. Čak i kod onih koja su izimela sa manjim brojem pčela, matice sada dobro nose i leglom ispunjavaju plodište. Ostatak prostora u njemu je popunjen medom od bagrema. Ako je poklopljen, ostaće tu sve dok u prirodi ima nektara za dnevne potrebe društva, dok će ostale ćelije pčele isprazniti i napraviti mesto za polen. Nesrazmeran odnos raspoložive količine polena u prirodi i nedostatka slobodnog prostora za njegov smeštaj u košnici, gotovo u pravilu podstiče rojenje pčelinjih društava. Priroda u mesecu junu pruža upravo takve uslove.

Prvi poslovi u junu vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje.

Desetak dana posle prestanka paše (optimalan period za vrcanje meda je od 15. juna pa nadalje) med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da bude zatvoreno. Takav med sadrži od 18 % do 20 % vode.

Nakon oduzimanja meda, treba izvršiti umnožavanje pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke.

Nove zajednice treba formirati što pre, kako bi mogli iskoristiti preostalu pašu za svoj razvoj.

Posebno treba obratiti pažnju na negu poznijeg roja, jer bez prihrane medom i polenom rezultati razvitka neće biti vidljivi, a najbolje ga je naseliti na ramove sa satnim osnovama i prethodno dobro očistiti od varoe.

Nega formiranih rojeva treba da traje sve do uzimljavanja.

Dodavanje matice, najbolje selekcionisane

Novoformiranim društvima najbolje je dodati mladu, sparenu maticu.

Preporučujemo da se uzimaju selekcionisane matice iz odgajivačkih centara koji se bave uzgojem naše domaće kranjske matice (Apis mellifera carnica).

U Srbiji se radi isključivo sa autohtonom rasom pčela (Alpis mellifera carnica), pa se moramo truditi da zbog pašnih uslova do maksimuma iskoristimo sva njena genetička svojstva, uz primenu modernih apitehničkih mera.

Preporučujemo da se dodavanje matica izvrši pomoću specijalnog kaveza, uz obaveznu prihranu rastvorom sirupa u odnosu 1:1.