Na području Srbije usevi suncokreta se nalaze u fazi od razvoja listova do početka butona.

Na parcelama gde nije ispoštovan plodored ili u usevima koji se graniče sa parcelama na kojima je prethodnih godina gajen suncokret, pogotovo kod osetljivog sortimenta, registrovano je prisustvo simptoma plamenjače, kako na samoniklim biljkama suncokreta tako i u samom usevu.

Prisutne su sistemski zaražene biljke koje su posledica primarnih infekcija koje su se ostvarile u periodu klijanja i nicanja, a kojima su pogovodali prohladno vreme i česte padavine tokom ovih fenofaza razvoja suncokreta ali i lokalno zaražene biljke kao posledica sekundarnih infekcija.

Zaražene biljke zaostaju u porastu i kasnije u toku vegetacije formiraju sitne glavice sa sterilnim ili šturim zrnima.

U kontroli ovog oboljenja ključne su preventivne mere među kojima su najvažnije petopoljni plodored i setva manje osetljivih hibrida. Na pojedinim lokalitetima u Vojvodini (Banat), vrlo često se suncokret gaji u tropolju i upravo na takvim parcelama i dolazi do jače pojave plamenjače.

Po uočavanju simptoma na samoniklim biljkama suncokreta ili sistemično zaraženim biljkama veoma bitno je njihovo uništavanje i sklanjanje sa parcele kako bi se sprečile sekundarne infekcije.

Imajući u vidu prisutan izvor zaraza na parcelama, uslove koji izuzetno pogoduju razvoju ovog patogena i činjenicu da je još uvek moguć ulazak mehanizacije na parcele, u ovom momentu se u usevima gde se registruju simptomi plamenjače preporučuje primena fungicida kako bi se sprečilo naglo širenje oboljenja u polju.

U našoj zemlji nema registrovanih pesticida za ovu namenu, ali se može preporučiti primena fungicida koji u sebi imaju aktivnu materiju propamokarb-hidrohlorid, a registrovani su u drugim okopavinama.