Udruženje žena „Autentične fantastične žene“ Milenko Stojković iz Kličevca, nastalo je  2022. godine i broji 20 članica.

„Udruženje se bavi očuvanjem tradicije i kulture. Uspešno organizujemo izložbe ručnih radova, takmičenje u pravljenju kolača i kuvanju nacionalnih jela, po starim receptima. Učestvujemo da raznim manifestacujama, etno sajmovima kako u opštini tako i u Srbiji i inostranstvu, priča nam predsednica Udruženja  Ivana Marjanović i dodaje:

„Žene su ključ opstanka sela, a jedino osnažene mogu opstati. I ja sam žena koja živi na selu i svesna sam svih pratećih problema kako u proizvodnji, tako i u plasiranju naših proizvoda. Cilj ovog Udruženja nije feministički.  Udruženje smo osnovale sa željom da se osnažimo, da pomognemo jedna drugoj, da se edukujemo i da od najboljih učimo kako do rešenja problema koji nas muče.

„Naše selo je poznato po vojvodi Milenku Stojkoviću, koji je imao harem sa 42 žene. Došle smo na ideju da i mi napravimo harem, u šali kaže Ivana i dodaje: Nemamo kao Milenko 42 žene, ali imamo nameru da proširimo Udruženje.

Da podsetimo:

Milenko Stojković je rođen u selu Kličevcu na samom Dunavu u požarevačkoj nahiji. Još pre Kočine krajine imao je trgovinu u Požarevcu i tu je naučio turski jezik. Međutim 1791. vratio se u Kličevac i počeo da se bavi zemljoradnjom.  Učestvovao je povremeno 1796—1798. u srpskoj vojsci, koja se u službi beogradskoga vezira Hadži Mustafa-paše borila protiv proteranih janičara i vidinskoga uzurpatora Pazvan Oglua. U toj vojsci služio je kao buljukbaša (kapetan). Kasnije se sam potpisivao kao bimbaša (major).

Od kraja 1806. dok je živeo u Poreču držao je harem, u kome je imao nekoliko žena Srpkinja i nekoliko Turkinja. Kada je 1806. zauzet Beograd u njemu se našlo mnogo mladih turskih udovica, koje odjednom nisu imale od čega da žive. Karađorđe ih je poslao brodovima za Vidin, ali Milenko je zaustavio brodove u Poreču i iz njih probrao najlepše i stvorio je harem. Milenkova žena je živela u Kličevcu, a kada je umrla on se oženio Milenom, udovicom krajinskog kneza Karapandže. Mileni je pre ženidbe obećao da će da raspusti harem, ali to nije učinio, nego je ostao sa Turkinjama, a ženu je poslao u Kličevac. Kad bi se zadovoljio kojom Turkinjom poklanjao bi je svojim momcima, a decu bi poklanjao ženama bez dece. Pored Turkinja imao je i Vlahinja, a njih bi udavao kad više sa njima nije bio zadovoljan. Međutim kada je 1811. napuštao Srbiju u Vlaškoj nije imao dovoljno sredstava, pa je otpustio sve žene sem jedne, sa kojom se venčao.

Postoji i jedna legenda o imenu sela. Naime, nekada se tu gnezdila ptica Vac, koja je u letu kliktala i ljudi su govorili: to je ono mesto gde klikće, kliče vac, i tako ostade Kličevac.

Ivana se bavi uzgojem aronija i dugo godina učestvuje na raznim manifestacijama, tako da ima dosta iskustva. Zahvaljujući tome je i postava predsednica Udruženja.

„Odluku o sadnji aronije nismo doneli na brzinu, već pomno proučavajući njena svojstva i blagodeti  koje ima na ljudski organizam, putem dostupne literature. Saznanjem o njenoj dobrobiti  za ljudski organizam,  znali smo da je aronija, voće koje želimo gajiti , da je to voće budućnosti, priča nam Ivana  i dodaje:

Najviše smo bazirani na proizvodnju matičnog soka od aronije. Najpre pažljivo biramo odgovarajuće zrele plodove, a zatim kroz proces hladnog ceđenja i pasterizacije dobijamo potpuno prirodan matični sok od aronije. U našem soku nema šećera, nema dodavanja vode i nema bilo kakvih drugih prirodnih i veštačkih dodataka, što naši kupci posebno cene.”

Osim matičnog soka, Marjanovići prave i vino od aronije, liker, čaj od sušenog lista i ploda, slatko i džem od aronije sa jabukom. Imali smo prilike da probamo i mafine, koje je napravila Ivana, i odlični su.  Proizvode prodaju preko Instagram profila.