Infektivna anemija pilića

 Infektivna anemija pilića poznata i kao bolest plavih krila zbog cijanoze, odnosno pojava plavkaste ili ljubičaste boje na koži na području krila i drugih delova tela. Ova bolest rasprostranjena je u celom svetu i izaziva ga virus Gyrovirus iz familije korona virusa. Ima veoma visoku stopu infektivnosti pa u kombinaciji sa sekundarnim bakterijskim infekcijama može da dovede do velikih gubitaka ukoliko se pojavi na farmama živine. Virus infektivne anemije je veoma otporan i može da preživi 10 minuta na čak 100 stepeni zbog čega se za njegovo uništavanje i dezinfekciju koriste sredstva na bazi hipohlorida i to i visokoj koncentraciji.

Infektivna anemija pilića najčešće se javlja kod mladih pilića starosti dve do šest nedelja, mada se mogu zaraziti jedinke u svakoj životnoj dobi. Bolest se najčešće prenosi s majke na potomstvo putem jaja, ali i direktnim  kontaktom između zaraženih i zdravih kokošaka. Može se prenositi putem insekata kao što su komarci zbog čega je važno kontrolisati njihovu populaciju kako bi se smanjio rizik od prenošenja virusa.

Prvi simptomi bolesti pojavljuju se već 24 sata nakon zaražavanja, a izraženi su kroz slabost i umor pilića. Manje su aktivni, a u krvi zaraženog pileta primetna je anemija odnosno smanjenje crvenih krvnih zrnaca. Pile gubi apetit, zaostaje u rastu i razvoju, ima loš kvalitet i opušteno perje,  često se javlja priliv a zaražena životinja osetljiva je na sekundarne infekcije pa se njeno zdravstveno stanje brzo i rapidno pogoršava. Iako je u pitanju bolest od koje češće obolevaju pilići infekciji su podložne i odrasle ptice, ali one lakše podnose zarazu nego mladunci. Da li će i u kojoj meri da oboli odrasla životinja zavisni od njenog trenutnog opšteg zdravlja ali i otpornosti na virus koja se stiče vakcinacijom pilića.

Ukoliko se od infektivne anemije pilića razboli odrasla jedinka to može uticati na njenu produktivnost, odnosno broj i kvalitet jaja kod kokošaka ali i na reproduktivni kapacitet. U zavisnosti od faze i ozbiljnosti bolesti kod odraslih kokošaka infektivna anemija može uticati na jaja. Osim na produktivnost odnosno smanjenje broja jaja infekcija utiče i na njihov kvalitet. Jaja zaraženih kokošaka imaju tanku ili mekanu ljusku, a mogu se javiti nepravilnost u obliku ili veličini jaja. Sam ukus i hemijski sastav jaja ostaje nepromenjen, pa su bezbedna za ljudsku upotrebu zato što virus vezuje isključivo za kokoške i ne može se preneti na čoveka konzumiranjem jaja ili mesa zaražene životinje. Prema dosadašnjim naučnim saznanjima nije primećeno da se virus koji izazova infektivnu anemiju pilića može prenositi preko hrane ili izmeta zaražene ptice. Ali, održavanje higijene, redovno čišćenje i dezinfekcija mogu u značajnoj meri da utiču na rizik od izbijanja a posebno od širenje infekcije na farmi.

 

Konkretan lek infektivnu anemiju pilića ne postoji zato što je izazivač bolesti virus. U slučaju bolesti sprovode se mere zaštite kokošaka, odvajanje zaraženih jedinki od ostatka jata, pojačana dezinfekcija, jača hrana i smanjenje stresa kako bi se životinji olakšao oporavak i smanjio rizik od komplikacija. Stopa smrtnosti kod pilića zaraženih ovom bolesti zavisi od brojnih faktora pre svega od njihove starosti. Ukoliko se zaraze pilići mlađi od tri nedelje koji još uvek nemaju dovoljno razvijen imunitet, pa još dođe i do komplikacija, stopa smrtnosti može biti izuzetno visoka. Da bi se to sprečilo preporuka je da se pilići vakcinišu već u prvim nedeljama života kako bi razvili imunitet na ovu za njih opasnu bolest. Cilj je da se vakcinišu pre nego što u opšte dođu u dodir sa virusom kako bi bili zaštićeni. Naravno, kao ni jedna druga tako ni vakcina protiv infektivne anemije pilića ne pruža 100 odsto zaštitu, ali u slučaju bolesti vakcinisana životinja će izbeći teže komplikacije i imaće blaži oblik bolesti. Vakcina se najčešće daje živini kroz vodu za piće.

Kako često ističu veterinari preventiva je jedan od ključnih faktora za sprečavanje rizika od pojave ove ali i ostalih bolesti živine. To pre svega podrazumeva redovnu i temeljnu higijenu i dezinfekciju kokošinjca, kontrolu populacije komaraca kao prenosioca virusa ali i kontrolu i promet živine, a u slučaju novih životinja obavezno ih izolovati na nekoliko dana kako bi se proverilo da li su bolesne pre puštanje u ostatak jata.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

11.12.2023.

Higijena smeštaja i držanja mladih pilića

05.07.2022.

Kako pomoći pilićima na visokim temperaturama

15.06.2021.

Mere za ublažavanje toplotnog stresa

02.02.2021.

Ishrana i napajanje pilića

08.03.2019.

Kako do rentabilnog tova pilića

10.11.2017.

Šta raditi sa pilićima nakon leženja?

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca