Različite vrsta domaćih životinja zahtevaju različite količine i forme vitamina D. Pilići imaju veće zahteve po jedinici telesne mase od svinja, a svinje od goveda. Ćurke imaju veće zahteve od pilića. Životinje sa velikim intenzitetom porasta (brz porast kostiju), podložnije su pojavi simptoma nedostatka. Preživari mogu sintetizovati potrebne količine vitamina D svojim boravkom na paši, kao i iz sena sušenog na suncu. U obrocima živina i svinja treba dodavati vitamin D. Dodavanje vitamina D obroku teladi neophodno je ako su životinje minimalno izložene delovanju suncevih zraka.
Znaci nedostatka vitamina D su rahitis, u mladih životinja i osteomalacija. Klinički simptomi značajno se razlikuju u pojedinih vrsta životinja. Kod teladi dolazi do otoka metakarpalnih i metetarzalnih kostiju i povijanja prednjih nogu unazad. Kod svinja dolazi do hromosti životinja, uvećanja zglobova i loma kostiju. Kod koka nosilja ljuska jajeta je veoma tanka, procenat leženja i nosivost su smanjeni. Kod pilića kljun postaje mekan i gumen, lako se krivi, a zglobovi postaju uvećani. Višak vitamina D izaziva pojavu simptoma suprotnih od onih koji se javljaju u slučaju rahitisa. Kada dodata količina vitamina D obroku prelazi najmanje deset puta potrebe životinja, u toku nekolio meseci, dolazi do trovanja (hipervitaminoza).
