Postoji više vrsta grahorica, a najvažnije su obična, panonska i maljava. Obična i panonska su jednogodišnji usevi, a maljava može biti jednogodišnja i dvogodišnja. Maljava i panonska su ozimi usevi. Obična grahorica može da se gaji kao ozimi i kao postrni usev.
Grahorice služe za ishranu stoke (u zelenom stanju, za siliranje i u obliku sena) i za zelenišno đubrenje. U zelenoj masi i senu grahorice, nalazi se značajna količina sirovih proteina 23,7% koji sadrže dosta esencijalnih amino kiselina i 24,2% sirove celuloze. Prekrupljeno zrno takođe služi kao koncetrovana stočna hrana. Grahorice za zelenu masu i seno, kose se rano u proleće pa zemljište ostavljaju slobodno za postrni usev. Takođe zemljište ostavljaju bogato u azotu, što treba imati u vidu prilikom đubrenja narednog useva, ostavljaju zemljište rastresito i nezakorovljeno, i zbog toga su jako dobre kao predusevi.
Koren grahorice je vretenast i dobro razvijen. Stablo je nežno razgranato i polegljivo i može da ide u visinu 50-250 cm. Plod je mahuna a jare forme za proizvodnju semena stasavaju za 120-130 dana, a ozime za 240-270 dana. Od setve do početka košenja, kod jarih grahorica prođe 50-70, a kod ozimih od 200-240 dana
Sve vrste dobro podnose negativne temperature, prolećne izdrže i -4⁰C, a ozime i -25⁰C ako je usev pokriven snegom. Hladni vetrovi i golomrazice takođe su štetni, dok visoke temperature dobro podnose, ali ne i duže suše. Mogu da uspevaju na različitim zemljištima, ali najbolje na dubokim, plodnim umereno rastresitim. Zemljišta sa visokom nivoom podžemne vode slabo podnose, dok im zemljišta slabo kisele reakcije odgovaraju, mada uspevaju i na kiselim i alkalnim zemljištima.
Grahorice treba gajiti u plodoredu. Najbolji predusev za ozime je rani krompir, strna žita. Posle grahorice za zelenu masu mogu uspešno da se gaje sve njivske kulture. Grahorice za seme nisu dobar ptredusev za strna žita jer se osipaju pa posle zakorovljavaju usev.
Zemljište treba obraditi što ranije i što dublje u zavisnosti od preduseva i vremena setve. Kada se seju posle strnih žita, odmah treba izvršiti ljuštenje sttrništa, a krajem avgusta uneti đubrivo i duboko zaorati.
Đubrenje – Grahorice iznose veliku količinu hraniva, ali pošto dolaze posle đubrenih okopavina ne đubre se stajnjakom već sa mineralnim, i to 30-40 kg/h azota, 70-90 kg/h fosfora i 80-100 kg/h kalijuma. Pred setvu se unese celokupna količina azota i 1/3 P i K, dok se 2/3 P i K unosi pod osnovnu obradu.
Grahorice se uvek seju sa nekim strnim žitom koje mladoj biljci pruža oslonac. Ispitivanjima je ustanovljeno da je najbolja kombinacija sa ovsem, zatim sa ječmom pa i sa raži. Najbolje seno je sa ovsem kao i prinos, samo što kasnije stiže od drugih kombinacija. Najveći prinos zelene mase daje kombinacija gde je grahorica učestvovala sa 25%. Količina semena smeše za proizvodnju zelene mase iznosi 160-200 kg/h. Seme strnog žita i grahorice treba da bude u odnosu 3:1, 1:1, 1:2, 1:3 ili 1:4. Mešanje veće količine semena strnog žita sa manjom količinom semena grahorice, dobija se veći prinos zelene mase, dok se pri većem udelu semena grahorice dobija bolji kvalitet zelene mase i sena. Kada se gaji grahorica za seme potrebno je 60-80 kg/h semena. Količina semena za ozimu grahoricu je 120 kg/h grahorice i 30-35 kg strnine kao i za jaru setvu. Kosidba za zelenu krmu je u vreme punog cvetanja i obrazovanja prvih mahuna, gde se ostvaruje prinos od oko 40-50 t/h , a ako se kosi za seno, daje 6-8 t/ha sena.
Vreme setve ozime grahorice je u drugoj polovini septembra i početkom oktobra, a jare početkom marta. Dubina setve je 4-5 cm. Setva se obavlja uskoredo za zelenu masu (12-15 cm) i širokoredo za seme (30-40 cm) u redu.
Vreme kosidbe zavisi od svrhe gajenja. Za zelenu masu i seno kosi se kad je u punom cvetanju i formiranju prvih mahuna, a za seme kada seme sazri u mahunama na donjoj polovini stabla. Ne sme se čekati da seme u svim mahunama sazri, jer bi došlo do osipanja i gubitka prinosa. Da bi gubici bili što manji zetvu obavljati noću ili po oblačnom vremenu. Kada se biljke prosuše, pristupa se vršidbi.
